Organizovati tromesečnu praksu nije neverovatan bauk, ali nije ni tako lako kao što izgleda. Naime, potrebno je da zaposleni u kompaniji i pored svojih svakodnevnih taskova, dead lineova i situacija koje svakodnevno iskrsavaju, odrede vreme da bi osmislili projekat, postavili ga, pripremili materijale, podelili taskove, tako da kada praktikanti dođu, imaju sve jasno određeno ispred sebe. Takođe, artistima se nekad čini da su sve odlično pripremili i odradili ali u samom toku prakse shvate da nisu. Ovo zahteva ponekad savete seniornijih kolega sa više iskustva, supervizora i ljudi koji su već bili u poziciji da nadgledaju i mentorišu. Iskustvo se stiče a konstantan rad, dobijanje feedbacka od polaznika prakse i spremnost na promenu i učenje stvara majstora. Uvek smo se zalagali za to da naše mlade i nove kolege upućujemo na razne vidove stručnog usavršvanja, a vođenje projekta prakse i mentorisanje predstavlja jedan od ključnih vidova usavršavanja i pripremanja za ulogu supervizora. Ni jedan put nije lak, pa ni ovaj, ali trudimo se da konstantno učimo i napredujemo, iz svih dobrih ali i loših iskustava.

Kao najvrednije iskustvo, teško je izdvojiti jednu stvar koja bi stajala na pijedestalu prvog mesta prednosti prakse. Za nekog je to upoznavanje novih ljudi koji imaju slična interesovanja i od kojih može da se uči / koje mogu nečemu naučiti; za druge je to prilika da vežbaju i usavrše svoje veštine. Svakako, koja god stvar da vam je bila korisna ostaje vam kao dragoceno iskustvo i može vas konkretno usmeriti na to šta dalje u životu želite i kako tome da pristupite.

Ljudi se za usko specijalizovane kurseve u privatnim školama opredeljuju zbog toga što u proces karijernog usavršavanja ne ulaze sami. Iz iskustva vam možemo reći da se na kursevima u niši poput naše okupljaju ljudi sličnih interesovanja i veština, spremni da pomognu jedni drugima tokom učenja, ali i kasnije u fazi traženja posla.

Umrežavanje sa drugim polaznicima i predavačima može zaista mnogo da pomogne u kontekstu kreiranja kvalitetnog portfolia, timskog rada, dobijanja preporuka i sl.

Nemali broj puta nam se dogodilo da članovi neke naše grupe pomažu jedni drugima da pronađu posao nakon kursa i ne sumnjamo da će se ta praksa nastaviti kroz svaku novu grupu.

Uobičajeni razlog zašto se ljudi, posebno oni mladi koji tek treba da zagaze u profesionalne vode, odlučuju da investiraju svoje vreme i novac u intezivne kurseve je to što im oni pružaju jedinstvenu priliku da svakodnevno rade i komuniciraju sa seniorima iz industriije, odnosno njihovim predavačima i mentorima.

Dodatni bonus je to što tokom kursa “do prekosutra” možete da “davite” predavača da vam pomaže, objasni, oceni ideju i izvedbu. U slučajevima kada na kursu rade dva predavača, ovaj aspekt je još izraženiji, što potvrđuje i Stela Mileusnić , polaznica kursa 3D Essentials.

“Naročito sam zadovoljna sistematičnim programom i posvećenim predavačima, zahvaljujući kojima se softver savladava iznenađujuće brzo. Predavači su profesionalci iz dve različite industrije, tako da se stečeno znanje ne ograničava samo na VFX ili dizajn video igara, već čini odličnu potporu na oba polja” , kaže Stela.

Specijalizovani kursevi za VFX i game art u Crateru formirani su tako da simuliraju realni pajplajn u kreativnim studijima. Pri kreiranju programa naših kurseva vodili smo se opisima konkretnih artističkih pozicija u industriji, a njihovom kombinacijom, kreirali smo obrazovne programe koji odgovaraju na zahteve trenutnog tržišta rada i pripremaju polaznike za atraktivne artističke pozicije.

“Svaka oblast koja se obrađuje na kursu Environment Art je bitna, iako je kurs dosta intenzivan, smatram da je dovoljno vremena posvećeno svakoj oblasti i da je svako od nas imao priliku da dobije početničko znanje. Meni je kurs pomogao da se upoznam sa temama Environment Art-a i da nastavim dalje da gradim veštine. Da nisam pohađala kurs, ne bih imala znanje koje mi je bilo potrebno da uradim test za posao” , kaže Ana Gavrić koja od početka 2022. radi na poziciji Junior Level Artist u beogradskom Ubisoftu .

Investirati u obrazovanje jedna je od najvažnijih stvari koje ćete uraditi na svom karijernom putu. Organizovana predavanja, bez obzira na to spadaju li pod formalno ili neformalno obrazovanje, svakako dolaze s određenim finansijskim teretom, ali neophodno je naglasiti da kada upisujete kurs, u njega ne investirate samo novac, nego i svoje vreme i trud . Budući da tutorijali ne dolaze s ovakvom obavezom, gledaoci prema njima nemaju praktično nikakvu odgovornost i uglavnom ih gledaju sami, bez ikakve timske podške, što znači da i uspeh u učenju zavisi isključivo od njih. Sa druge strane, iskustvo pokazuje da polaznici uglavnom osećaju visok nivo odgovornosti prema vlastitom napretku kada upišu intezivan kurs.

Kao što smo i napomenuli, i mi volimo tutorijale, ali pre nego što zaronite u YouTube, preporučljivo je da pre toga znate šta vas čeka u tim nemirnim vodama. No, ne bežite od njih, ali vam savetujemo da ih ostavite za kasnije, jer kursevi pružaju strukturalno znanje koje je kasnije dosta lakše nadograđivati tutorijalima. Biće vam jasnije koje tutorijale da birate i kako da razlučite kvalitet od proseka. Na kraju krajeva, upravo naši predavači vam mogu dati najbolje preporuke u vezi sa kvalitetnim tutorijalima koje ne smete da propustite, a koji su adekvatni vašem nivou znanja.

Koncept pružanja i davanja povratnih informacija, odnosno “feedback”, nastao je iz oblasti kibernetike i odnosi se na proces gde se informacija “vraća na početak” kako bi se modifikovalo određeno ponašanje. Ovo značenje je pojam „feedback“ zadržao i u poslovnom okruženju, te podrazumeva povratnu informaciju koja je usmerena na ponašanje pojedinca ili tima i koja za cilj ima da unapredi to ponašanje. Iako u bukvalnom prevodu znači povratna informacija, feedback je mnogo više od toga. 

Tokom premijerne CGAcademy: Portfolio Reviews sesije, Marija Mitić, Learning & Development Specialist iz studija Mad Head Games je istakla:

„Postoji pozitivan, korektivan i nikakav feedback. Pored feedbacka koji ti daju vetar u leđa (pozitivni), oni koji te ispravljaju (korektivni), postoji i nikakav feedback, jer kada znate šta je loše uvek možete to da popravite, za razliku od slučaja kada ne dobijete feedback i ne znate da li uopšte treba da nešto menjate ili ne.”  

Pravilan tok davanja i primanja nečijeg mišljenja o vašem radu ide otprilike ovako: vi usvojite informaciju, testirate je, ukoliko želite – prihvatite ili ispravite originalan rad na konto feedbacka i izdvojite informacije koje ste naučili iz celog procesa.

U svetu gejminga i filma, feedback kojeg se najviše plašite je onaj koji dobijate nakon objavljivanja video igre ili fima pred publiku. Tada, iako je materijal prethodno prošao kroz brojne ruke i oči, ipak strepite od njihove prve reakcije i komentara. Međutim, mnogo češća i uobičajenija rutina davanja feedbacka je među zaposlenima ili na relaciji nadređen-zaposlen. Iako Q&A timovi pregledaju video igre tako što ih testiraju i prijavljuju bagove, dok se  jedna igra ne dovede do savršenstva, uvek postoji određena strepnja od toga šta bi publika mogla da vidi. 

U okviru prve nezavisne Portfolio Review sesije,  Vladimir Kuzevski, Character Artist iz firme 3Lateral objasnio je kako ovaj proces može da funkcioniše u industriji video igara, posebno ako radite na AAA igrama i na poziciji 3D modelara:

„Recimo da kreirate 3D model lika video igre i po nekoliko sati radite na određenom delu na izrazu lica. Zbog te fokusiranosti na detalje, nekada niste u stanju da sagledate širu sliku i ne primećujete druge, možda očiglednije nedostatke na modelu. Zato, ako radite u 2D ili 3D departmanu, uvek treba da imate dva para očiju. Zbog toga i postoje timovi ili stručnjaci koji rade u istoj oblasti, jer mogu da daju konkretniji feedback o radu njihovih kolega.”

Tako dolazimo do sledećeg poglavlja u kom objašnjavamo zašto je u davanju feedbacka ključan kontekst. 

Jako je važno da obratite pažnju na kontekst kada dajete feedback. Pružite feedback samo onda kada znate kontekst i imate dobre argumente, u suprotnom ćete samo odmoći kolegi. Vladimir Janković, Art Lead u kompaniji Nordeus, istim je povodom  govorio iz uloge vođe tima – o tome koje su posledice nepoštovanja konteksta prilikom davanja povratne informacije za nečiji rad:

„Osoba koja gleda rad, možda ima referencu da vam daje povratnu informaciju u odnosu na nabolje radove na svetu. Tada ta informacija neće biti validna jer autor rada može biti na samom početku karijere. Uviđanje konteksta pomaže tome da pružite konkretan feedback na nečiji rad i time date vredne informacije, možda i ključne za njihov napredak. “

U knjizi Diskusija o dizajnu (Discussing Design), autori Adam Connor i Aaron Irizarri nude jednostavan okvir za davanje povratnih informacija za dizajnere. Međutim, ovaj metod davanja povratne informacije adaptivan je na sve kreativne industrije, a sastoji se iz nekoliko ključnih pitanja koja treba da postavite pre nego što pružite feedback..

• Pitanje 1: Šta je cilj dizajna?
• Pitanje 2: Koji su elementi dizajna povezani sa ciljem?
• Pitanje 3: Da li su ti elementi efikasni u postizanju cilja?
• Pitanje 4: Zašto ili zašto ne?

Ovaj okvir vam pomaže da se izvučete iz jednačine i uvidite u ono što ne funkcioniše. Može se primeniti i na industriju filma, samo zamenite reč dizajn sa scena. Ako nešto nije u redu sa scenom, prvo morate da shvatite zašto ta scena postoji, njen cilj. Ako ne znate cilj, nema načina da saznate da li scena radi. Zatim, projekat još više raščlanite: Koji su elementi scene i da li rade? Kada saznate cilj, trebalo bi biti prilično jednostavno da utvrdite  da li elementi rade na postizanju cilja ili ne.

U još jednoj knjizi se pominje važnost davanja povratne informacije, ali ovaj put govori se o feedbacku u svetu filma i to iz ugla kompanije Pixar. U knjizi Creativity, Inc. predsednik Pixara, Ed Catmull, otkriva posebnu grupu za feedback poznate kao „Braintrust“. 

Ova grupa nije samo odgovorna za Pixarov uspeh, već i pomaže studiju da spreči više od nekoliko katastrofa. Pixarov „Braintrust“ čini ne samo kolektiv ovog studija, nego i ljudi koji nisu direktno uključeni u projekat. Nisu emocionalno vezani za proces stvaranja, pa stoga mogu da daju najobjektivnije moguće povratne informacije.

Poenta feedbacka je da ga uvek usvojite, ali treba biti obazriv i kada ga dajete. Gotovo na svaki način, dati dobre povratne informacije je teže nego ih prihvatiti. To je disciplina – i potrebno je mnogo vremena za da bi se savladala.

Feedback je tu da pomogne timovima da ojačaju svoj dizajn, proizvode i usluge, umesto da se koristi za utvrđivanje autoriteta ili guranje agendi pod maskom “povratnih informacija”.

Odličan feedback dolazi od ljudi kojima je stalo do projekta. Iskreno govoreći, teško je popraviti nešto do čega vam nije stalo. Zato pokušajte da pronađete način da se povežete sa projektom koji kritikujete. Pronađite ono zbog čega je vama taj projekat dobar i zbog čega verujete da je koristan. Međutim, ukoliko ne osećate neku povezanost sa projektom ili sa branšom kojoj pripada, nema ništa loše u priznanju da možda niste najbolja osoba za davanje feedbacka. 

„Dobra beleška govori šta nije u redu, šta nedostaje, šta nije jasno, šta nema smisla. Dobra napomena je ponuđena, na vreme, ne prekasno za rešavanje problema. Dobra beleška ne postavlja zahteve; ne mora čak ni da uključuje predloženo rešenje … Ipak, pre svega, dobra beleška je specifična. „Grčim se od dosade“, nije dobra beleška. ” 

–  kriterijumi Pixar grupe Braintrust, za dobru belešku (odnosno, feedback)

Negativan način na koji možete da prihvatite feedback je da negirate da je kritika istinita, da se preterano opravdavate ili da niste zadržali pribrano ponašanje. Ako je povratna informacija argumentovana i predstavljena u odgovaraućem kontektu, sa pažljivo odabirom reči izgovorenih na kulturan način, treba se zahvaliti i usvojiti taj feedback u daljem radu. 

Potpuno je normalno da u svetu vizuelne umetnosti svako ima svoju percepciju stvari, zato, kada aplicirate za posao i šaljete svoj portfolio, ne ustručavajte se da tražite povratnu informaciju za svoj rad. Posebno ako su vam prethodno obećali feedback i ako mislite da možda oduzima vremena poslodavcu, to je dobra stvar, zato što pokazujete entuzijazam i da imate volju da učite.

Naredna lekcija o feedbacku zakazana je za 19. novembar u okviru sesije Portfolio Reviews koja će otvoriti drugi dan konferenije CGA Belgrade.  Tom prilikom, u virtuelnoj učionici CGAcademy, priključiće nam se iskusni 2D i 3D artisti iz vodećih studija koji se bave razvojem video igara kod nas. To su Ivana Radović (PlayrixRS), Milica Mastelica (Playstudios) i  Nenad Nešović (Nordeus). Oni će uživo ocenjivati odabrane portfolije gledalaca, a svoj možeš prijaviti OVDE – taman da testiraš kako dobro prihvataš feedback!

Lighting Artist je specijalista za dizajn osvetljenja u digitalnoj grafici koji kreira atmosferu i štimung ključnih scena.

Iako ovu profesiju prvenstveno vezujemo za industrije filmova i video igara, postoji čitav spektar oblasti gde ova profesija može biti od te kako važna. Na primer, osvetljenje u advertajzingu igra ogromnu ulogu zato što upečatljive scene na vizuelnim i video reklamama imaju tu moć da prodaju proizvod. Isto važi i za arhitekturu, posebno u slučajima kada arhitektonski studio fokus stavlja na fotorealistične vizualizacije, kako u digitalnom formatu, tako i u VR okruženju

Umetnik specijalizovan za digitalno osvetljenje je obično član većeg tima 3D artista koji se bave finalnim fazama projekta, odnosno, osvetljavanjem scena i renderovanjem. Kada jedan projekat naraste toliko da je potrebno unajmiti više stručnjaka u različitim oblastima 3D grafike, a to se radi kako bi se zadati rokovi i očekivani nivo kvaliteta ispoštovali, učinak svakog od njih posebno dolazi do izražaja. Ovi specijalisti obično se bave oblastima kao što su modelovanje, riging, animacija, teksturalizacija i osvetljenje, mada u praksi, pri raspodeli zadataka često dolazi i do preklapanja.

Tako dolazimo do pitanja šta sve jedan Lighting Artist može da očekuje da će raditi na budućem poslu. Kao što smo videli, ova pozicija obuhvata znanje iz širokog spektra oblasti, kao i visok nivo stručnosti u određenim rendererima. Upravo zbog toga se pitamo da li ova pozicija može da stoji nezavisno ilii se očekuje da digital lighting bude samo deo nekog šireg obima posla koji, na primer, uključuje i modelovanje, renderovanje i animaciju?

Ovim pitanjem se nedavno pozabavio i Dušan Ković, nagrađivani CG artista i beta tester Autodesk softvera Maya i Arnold. Tokom predavanja posvećenom kursu Digital Lighting, Shading and Rendering koji uskoro počinje u našoj školi, a koji drži upravo on, Dušan je ispričao kako rad u ovoj oblasti izgleda iz njegovog iskustva:

“Sve zavisi od nivoa produkcije, odnosno od toga šta sve jedan studio traži. Postoji mnogo faktora koji utiču na to, i mnogo zavisi od trenutka i veličine projekta na kojem se radi. Ja sam radio i kao generalista i kao specijalista, i savetujem svima da probaju da rade kao generalisti jer će tako uspeti da shvate šta im se sviđa. U suprotnom se može desiti da potrošite godine radeći na konkretnim stvarima koje zapravo ne volite.”

Dušan takođe ističe da su veliki projekti na kojima se striktno pazi na podelu poslova uglavnom vezani za film:

“U svetu filma su male šanse da ćete raditi sve. Naravno, postoje generalisti, ali oni su izuzetni slućajevi i jako su dobri. Specijalisti uglavnom rade određene zadatke i mislim da je to dobro jer je nemoguće da neko masterira toliko stvari. Ovo polje je toliko široko da je to jezivo.”

Digital Lighting, Shading and Rendering: Javni čas

Predavač:  DUŠAN KOVIĆ

1. JUN 2021  —  18h  — ONLINE

Saznajte sve što vas zanima o kursu Digital Lighting, Shading and Rendering!

U okviru besplatnog online časa, naš dugogodišnji predavač Dušan Ković secira profesiju lighting artista i otkriva tajne kvalitetnog osvetljenja, senčenja i renderovanja.

Predavanje je namenjeno svima onima koji žele da napreduju na polju kompjuterske grafike, bez obzira na nivo predznanja. Pridružite nam se ukoliko vas fasciniraju fotorealistični renderi i uloga svetla u vizualizacijama, a Dušan će vam objasniti zašto je poznavanje fotografskih tehnika neophodno za kreiranje kvalitetnih vizualizacija.