Motion Graphics Archives - Crater Training Center

Praksa u Crater Training Centru – Mitovi i legende!

Jasna Milosevic — Fri, 18 Oct 2024 14:10:29 +0000

Praksa u Crater Training Centru – Mitovi i legende!

Još jedna letnja praksa je za nama, a mi polako sumiramo utiske i razmišljamo šta ljudi očekuju od prakse, šta realno dobiju i kako to najbolje uklopiti. Zato želimo da podelimo naše viđenje ove teme sa vama, kada je pitanju Crater Summership. Probali smo da u ovom tekstu obuhvatimo šta možete da očekujete od naše prakse, koji su organizacioni problemi, kojih i mi sami često nismo svesni, koje su prednosti prakse i zašto je dobro da se ipak prijavite.

Crater Training Center i Crater Studio tradicionalno, već 12 godina, organizuju letnju praksu gde se mladi ljudi mogu upoznati sa pajplanom rada u studiju za animaciju i filmsku postprodukciju, čime se Crater Studio prvenstveno i bavi, ali takođe i sa radom na nekim projektima koji se tiču virtuelne produkcije, gaminga, i slično.

Ovaj vid organizacije se pokazao kao veoma koristan kako za nas same kao kompaniju, u smislu pravljenja talent pool-a i odabira budućih zaposlenih, tako i za same artiste i supervizore koji svoje veštne usavršavaju upravo u radu sa početnicima. Međutim, tokom svih ovih godina, nailazili smo na razne probleme koje smo težili da prevaziđemo dobrom saradnjom i organizacijom, što nažalost nije uvek moguće. U narednom tekstu želim da ukažem na najčešće situacije na koje smo nailazili kao problematične, kako sa strane samih praktikanta, tako i sa strane nas samih, organizatora.

Zablude o praksi iz ugla kompanije vs ugla polaznika

Kroz komunikaciju sa našim praktikantima, trudimo se da sakupimo njihova iskustva, ideje, vizije ali i utiske nakon što završe letnju praksu kod nas. Ovo ima višestruki značaj – kao prvo, da sagledamo sopstvene mane, u smislu organizacije, odabira projekta, mentorisanja i slično, tako da bi i kompanija a i polaznici prakse imali što bolji učinak. Takođe, pored korisnih informacijama šta je to što mi treba da uradimo da bi poboljšali sopstveni učinak, često nam se dešavalo da naiđemo i na određena neispunjena očekivanja kod samih polaznika prakse, o kojima je dobro pričati da bi ljudi bolje razumeli šta će ih očekivati a šta neće kada dođu kod nas na praksu.

Mit No1 – hardcore mentorstvo

Većina polaznika praksi u našoj kompaniji, bilo da su stranci ili ljudi sa domaćeg područja, često nisu bili zadovoljni količinom mentorisanja koju su na praksi dobili. Naime, na samom početku prakse, sa polaznicima iskomuniciramo kako će sama praksa izgledati: vi dolazite svaki dan određeni period u toku dana dok je radno vreme supervizora, imate dnevne i nedeljne taskove, mentor će jednom dnevno doći da vas obiđe i vidi šta se dešava u smislu kako napredujete i imate li problema. Pojedinim polaznicima ovo je sasvim dovoljno, nekima nije dovoljno ali je u redu, a neki budu jako nezadovoljni ovim tempom. Sto se prakse tiče kao ideje, poenta je da simulira samo studijsko okruženje, gde dobijete task i vreme da ga završite, a neko od starijih kolega vas ‚‚mentoriše‚‚ tako što vas ponekad obiđe ili ukoliko se mučite duže vreme a neko ko dalje u pipeline radi sa vašim materijalom će uskočiti da vidi šta nije u redu. Trudimo se da na praksi nema babysittinga i da se polaznici što više ohrabruju da samostalno rade, jer ih to na poslu svakako čeka.

Mit No2 – ne mogu da prepravljam svoj rad sto puta

U suštini, ovde nema mnogo mitologije, ali je veoma moguće i realno da se ona stvori. Naime, uvek smo skloni da odabiramo ljude koji imaju već razvijene umetničke kompetencije, da li kao samouki ili kroz formalno obrazovanje. Svako ko je ikad osetio umetničku iskru u sebi (uključujem tu i samu sebe), ima potrebu da svoju ideju stavi na uvid javnosti i da je dalje razvija onkako kako on želi i smatra da je lepo i dobro. Međutim, tu često svaki umetnik koji želi da razvija svoje ideje nailazi na zid, kada supervizor na praksi (a u slučaju da se negde zaposlite, to će biti klijent) kaže – ‚‚Ipak nećemo ovako da radimo, kreni sve iz početka, evo ti novi koncept.‚‚ To često ume da deluje demotivišuće, ali The customer is always right, tako da je poenta prakse da svako nauči da radi šta mu je zadato i kako mu se kaže, naravno uz dozu komentara i predloga šta bi moglo da bude bolje, ali na kraju dana supervizor je taj koji odlučuje kako će biti i šta će biti. Zvuči surovo, ali to je The best we can do.

Mit No3 – Očekujem zaposlenje nakon prakse, a nije se desilo

Jasno je da praksa ima za cilj da pripremi ljude na zaposlenje, a sa druge strane (organizatorske), praksa služi supervizorima da odaberu najbolje ljude za svoju kompaniju. Međutim, ova situacija, kao i svaka druga u životu, nije uvek idealna – dešava se da kompanija ima ili nema novih projekata ali svakako nije u mogućnosti da zaposli nove ljude, koliko god se dobro pokazali. Takođe, češća situacija je ta da kada dođe do uslova zaposlenja, praktikantu prosto ne odgovaraju uslovi rada i plata / ili da kompanija ne može da isprati uslove koje praktikant očekuje da dobije na juniorskoj poziciji. To može dovesti do razočaranja sa obe strane, ali svako iskustvo je vredno jer donosi neka nova znanja, što pojedincu što kompaniji, tako da i ako nešto ne uspe nadamo se da je svima koristilo da nauče šta i kako dalje treba da rade / menjaju u svojoj postavci.

Mit No4 – radim besplatno na projektu, firma me iskorišćava

Ovaj deo priče jako zavisi od same kompanije, na kojim temeljima je koncipirala praksu. Konkretno, u našem trening centru, na praksi ljudi rade na nekomercijalnim projektima – to u praksi znači da za projekat koji radimo nismo plaćeni. Zašto firme rade na ovakvim projektima i da li to uopšte može da bude istina? Naravno da može, a razlozi za to mogu da budu različiti – usluga prijatelju, prijateljskoj kompaniji, fakultetu sa kojima se sarađuje, itd.. Poenta je da ono na šta praktikant treba da obrati pažnju pre samog angažovanja je to da li je projekat na kome će raditi komercijalnog tipa ili ne.

Problemi organizatora

Organizovati tromesečnu praksu nije neverovatan bauk, ali nije ni tako lako kao što izgleda. Naime, potrebno je da zaposleni u kompaniji i pored svojih svakodnevnih taskova, dead lineova i situacija koje svakodnevno iskrsavaju, odrede vreme da bi osmislili projekat, postavili ga, pripremili materijale, podelili taskove, tako da kada praktikanti dođu, imaju sve jasno određeno ispred sebe. Takođe, artistima se nekad čini da su sve odlično pripremili i odradili ali u samom toku prakse shvate da nisu. Ovo zahteva ponekad savete seniornijih kolega sa više iskustva, supervizora i ljudi koji su već bili u poziciji da nadgledaju i mentorišu. Iskustvo se stiče a konstantan rad, dobijanje feedbacka od polaznika prakse i spremnost na promenu i učenje stvara majstora. Uvek smo se zalagali za to da naše mlade i nove kolege upućujemo na razne vidove stručnog usavršvanja, a vođenje projekta prakse i mentorisanje predstavlja jedan od ključnih vidova usavršavanja i pripremanja za ulogu supervizora. Ni jedan put nije lak, pa ni ovaj, ali trudimo se da konstantno učimo i napredujemo, iz svih dobrih ali i loših iskustava.

Problem No1 – Dobra organizacija projekta

Kada supervizori i artisti pomisle na to da će za 3 meseca imati mlade kolege na praksi, ideja im zvuči odlično – konačno će dobiti sveže ljude koji potencijalno mogu da se i zaposle jednog dana i mogu ih odmeniti u dosadnim zadacima koji su primereniji da ih rade juniori, jer repetitivnost pravi majstora, a oni su već na medior ili senior nivou. Međutim, prirodno je da svako ko je krenuo da se usavršava i digao svoje znanje i veštinu na viši nivo, lagano se udaljava od problema početnika i ne može lako da se vrati u tu kožu da bi video šta početnika može najviše da muči. Zbog toga je veoma bitno, da kada se uvode nove potencijalne kolege, da se jaaako dobro razradi projekat koji im je entry level za poziciju za koju su se prijavili. Ovo u najvećoj meri zavisi od stepena iskustva samog glavnog supervizora prakse – ukoliko je bio na bilo kom projektu na liderskoj poziciji, lakše će umeti da se snađe i u ovoj ulozi. Takođe, neki ljudi su rođeni da upravljaju pa se mogu lako pronaći u takvim situacijama, dok neki nisu – umetnici koji su zanešeni svojim idejama i rasplinuti u realizaciji. Bilo kako bilo, za kompaniju je ključno da radi follow up sa polaznicima tokom i posebno nakon prakse, da bi uvideli gde greše kada je postavka stvari u pitanju i da to isprave tokom tekuće ili u narednoj iteraciji prakse.

Problem No2 – Stepen iskustva novopridošlog praktikanta

U suštini, ovde nema mnogo mitologije, ali je veoma moguće i realno da se ona stvori. Naime, uvek smo skloni da odabiramo ljude koji imaju već razvijene umetničke kompetencije, da li kao samouki ili kroz formalno obrazovanje. Svako ko je ikad osetio umetničku iskru u sebi (uključujem tu i samu sebe), ima potrebu da svoju ideju stavi na uvid javnosti i da je dalje razvija onkako kako on želi i smatra da je lepo i dobro. Međutim, tu često svaki umetnik koji želi da razvija svoje ideje nailazi na zid, kada supervizor na praksi (a u slučaju da se negde zaposlite, to će biti klijent) kaže – ‚‚Ipak nećemo ovako da radimo, kreni sve iz početka, evo ti novi koncept.‚‚ To često ume da deluje demotivišuće, ali The customer is always right, tako da je poenta prakse da svako nauči da radi šta mu je zadato i kako mu se kaže, naravno uz dozu komentara i predloga šta bi moglo da bude bolje, ali na kraju dana supervizor je taj koji odlučuje kako će biti i šta će biti. Zvuči surovo, ali to je The best we can do.

Problem No3 – Projekat ne može da se završi u roku koliko raje praksa

Ne dešava se često, ali može da se desi situacija da projekat na kojem se radi ne bude završen u predviđeno vreme trajanja prakse. Uzrok mogu biti različite okolnosti – projekat je megalomanski i nije dovoljno tri meseca da se završi; praktikanti ne mogu da ostanu sva tri meseca na praksi; projekat nije vezan za release date i samim tim nije nužno da se završi… Razloga zaista može biti sijaset. Naravno, niko ne može da predvidi sve okolnosti koje mogu da iskrsnu i zakoče projekat. Zadatak samog glavnog supervizora prakse je da prati, koliko god može pored svojih redovnih obaveza na poslu, kako projekat napreduje, kakvi su izgledi da može da se završi, da osmisli šta ako se ne završi u smislu kakav benefit onda polaznici prakse imaju, kako projekat da se završi u smislu da li kolege u studiju mogu da pomognu ili kako projekat može da se nastavi sledeće godine, i slično. Načina puno ima kako materijal sa projekta može da se iskoristi za benefit samog studija ali prvenstveno i praktikanata, u smislu portfolia, samo je potrebno odrediti jasan stream i njime ići.

Nije sve tako crno, iliti prednosti pohađanja prakse

Kao najvrednije iskustvo, teško je izdvojiti jednu stvar koja bi stajala na pijedestalu prvog mesta prednosti prakse. Za nekog je to upoznavanje novih ljudi koji imaju slična interesovanja i od kojih može da se uči / koje mogu nečemu naučiti; za druge je to prilika da vežbaju i usavrše svoje veštine. Svakako, koja god stvar da vam je bila korisna ostaje vam kao dragoceno iskustvo i može vas konkretno usmeriti na to šta dalje u životu želite i kako tome da pristupite.

Zašto je dobro upasti u (haotičnu) organizaciju prakse i projekta?

Jedan veoma bitan razlog zašto je sve ovo dobro je da ono što vas ne ubije, to vas ojača, kao kada u auto školi učite da vozite na Jugu, a planirate da kupite BMV 🙂 Šalu na stranu, ukoliko se snađete u vanrednim okolnostima, naučićete da plivate u svetu malih firmi i velikih korporacija, te će vam to biti samo prednost i lakše ćete uspevati da se snađete kada se zaista zaposlite.

Zašto je dobro da stalno dobijate ispravke i promenu koncepta onog što radite?

Veoma je bitno za artistu koji želi da radi u studiju da se nauči da se ne vezuje za jednu ideju projekta, iz više konstruktivnih razloga. Svaki od tih razloga pomaže polaznicima da se unaprede i lakše i bolje zaposle, ali i da se izgrađuju kao dobre zanatlije i umetnici u svom daljem radu. Takođe je bitno da se čovek ne vezuje za isključivo svoju ideju i kreaciju, jer ovaj posao zavisi od klijenta i njegovog mišljenja. Takođe, kada se detachujete od sopstvene kreacije, smanjujete i sopstveni ego, što vam pomaže da bolje učite, korigujete se, brže i lakše napredujete u svom poslu!

Poruka za kraj – krenite na praksu, mentorišite praksu, da biste otkrili ko ste!

Marija Rakić-Lovrić , Education manager Crater Training Centra

BLOG

The post Praksa u Crater Training Centru – Mitovi i legende! appeared first on Crater Training Center.

5 razloga zašto tutorijali još uvek nisu prevazišli kurseve

Jasna Milosevic — Thu, 19 May 2022 13:31:51 +0000

5 razloga zašto tutorijali još uvek nisu prevazišli kurseve

Kada pričamo o neformalnoj edukaciji u domenu digitalnih umetnosti i kompjuterske grafike, opšte je poznato da se na internetu može naći čitavo more korisnog materijala za učenje. Međutim, klasična učionica donosi sigurnost kakvu ne možete očekivati ukoliko putem stručnog usavršavanja krenete potpuno sami.

Kursevi poput onih koji se održavaju u Crateru zapravo predstavljaju seriju interaktivnih predavanja koja imaju za cilj da na metodički organizovan način prenese znanje polazniku. Ovako stečena znanja je dalje moguće primeniti u različitim situacijama i profesionalnim okruženjima.

Tutorijali, sa druge strane, imaju za cilj da prenesu znanje na neku specifičnu temu. Lako dostupni tutorijali kakve obično nalazimo na globalnim platformama za online učenje i raznim YouTube kanalima podučavaju na konto određenog primera i gledaocima obezbeđuju dovoljno informacija za izvršavanje jednog konkretnog zadataka.

To apsolutno ne znači da su tutorijali loši, štaviše, smatramo da ima odličnih i sigurni smo da svi naši predavači iz rukava mogu da izvuku listu njihovih omiljenih edukativnih kanala. Ali, razlozi zbog kojih moderni, svima dostupni tutorijali i dalje nisu prevazišli “tradicionalne” kurseve se baziraju upravo na tome da polaznici znanje usvajaju po oprobanom sistemu, a ne samo imitirajući komande.

Nadalje ćemo probrati nekoliko uobičajenih razloga zbog kojih se ljudi želljni znanja radije odlučuju za organizovane kurseve, nego samostalno učenje.

1. Kursevi okupljaju ljude sličnih interesovanja

Ljudi se za usko specijalizovane kurseve u privatnim školama opredeljuju zbog toga što u proces karijernog usavršavanja ne ulaze sami. Iz iskustva vam možemo reći da se na kursevima u niši poput naše okupljaju ljudi sličnih interesovanja i veština, spremni da pomognu jedni drugima tokom učenja, ali i kasnije u fazi traženja posla.

Umrežavanje sa drugim polaznicima i predavačima može zaista mnogo da pomogne u kontekstu kreiranja kvalitetnog portfolia, timskog rada, dobijanja preporuka i sl.

Nemali broj puta nam se dogodilo da članovi neke naše grupe pomažu jedni drugima da pronađu posao nakon kursa i ne sumnjamo da će se ta praksa nastaviti kroz svaku novu grupu.

2. Mogućnost da svakodnevno komunicirate sa iskusnim mentorima

Uobičajeni razlog zašto se ljudi, posebno oni mladi koji tek treba da zagaze u profesionalne vode, odlučuju da investiraju svoje vreme i novac u intezivne kurseve je to što im oni pružaju jedinstvenu priliku da svakodnevno rade i komuniciraju sa seniorima iz industriije, odnosno njihovim predavačima i mentorima.

Dodatni bonus je to što tokom kursa “do prekosutra” možete da “davite” predavača da vam pomaže, objasni, oceni ideju i izvedbu. U slučajevima kada na kursu rade dva predavača, ovaj aspekt je još izraženiji, što potvrđuje i Stela Mileusnić , polaznica kursa 3D Essentials.

“Naročito sam zadovoljna sistematičnim programom i posvećenim predavačima, zahvaljujući kojima se softver savladava iznenađujuće brzo. Predavači su profesionalci iz dve različite industrije, tako da se stečeno znanje ne ograničava samo na VFX ili dizajn video igara, već čini odličnu potporu na oba polja” , kaže Stela.

3. Znanje se stiče kroz simulaciju rada u profesionalnom studiju

Specijalizovani kursevi za VFX i game art u Crateru formirani su tako da simuliraju realni pajplajn u kreativnim studijima. Pri kreiranju programa naših kurseva vodili smo se opisima konkretnih artističkih pozicija u industriji, a njihovom kombinacijom, kreirali smo obrazovne programe koji odgovaraju na zahteve trenutnog tržišta rada i pripremaju polaznike za atraktivne artističke pozicije.

“Svaka oblast koja se obrađuje na kursu Environment Art je bitna, iako je kurs dosta intenzivan, smatram da je dovoljno vremena posvećeno svakoj oblasti i da je svako od nas imao priliku da dobije početničko znanje. Meni je kurs pomogao da se upoznam sa temama Environment Art-a i da nastavim dalje da gradim veštine. Da nisam pohađala kurs, ne bih imala znanje koje mi je bilo potrebno da uradim test za posao” , kaže Ana Gavrić koja od početka 2022. radi na poziciji Junior Level Artist u beogradskom Ubisoftu .

4. Upisati kurs znači investirati u svoje znanje

Investirati u obrazovanje jedna je od najvažnijih stvari koje ćete uraditi na svom karijernom putu. Organizovana predavanja, bez obzira na to spadaju li pod formalno ili neformalno obrazovanje, svakako dolaze s određenim finansijskim teretom, ali neophodno je naglasiti da kada upisujete kurs, u njega ne investirate samo novac, nego i svoje vreme i trud . Budući da tutorijali ne dolaze s ovakvom obavezom, gledaoci prema njima nemaju praktično nikakvu odgovornost i uglavnom ih gledaju sami, bez ikakve timske podške, što znači da i uspeh u učenju zavisi isključivo od njih. Sa druge strane, iskustvo pokazuje da polaznici uglavnom osećaju visok nivo odgovornosti prema vlastitom napretku kada upišu intezivan kurs.

5. Predavanja su strukturisana, a znanje primenjivo u industriji

Kao što smo i napomenuli, i mi volimo tutorijale, ali pre nego što zaronite u YouTube, preporučljivo je da pre toga znate šta vas čeka u tim nemirnim vodama. No, ne bežite od njih, ali vam savetujemo da ih ostavite za kasnije, jer kursevi pružaju strukturalno znanje koje je kasnije dosta lakše nadograđivati tutorijalima. Biće vam jasnije koje tutorijale da birate i kako da razlučite kvalitet od proseka. Na kraju krajeva, upravo naši predavači vam mogu dati najbolje preporuke u vezi sa kvalitetnim tutorijalima koje ne smete da propustite, a koji su adekvatni vašem nivou znanja.

Ukoliko vas zanima neki od kurseva iz naše ponude i želeli biste da popričamo o ovome svemu uživo, slobodno nas kontaktirajte da zakažemo konsultacije.

Marija Rakić-Lovrić i Bojana Simić , koordinatorke Crater Training Centra

BLOG

The post 5 razloga zašto tutorijali još uvek nisu prevazišli kurseve appeared first on Crater Training Center.

Kad se ideje zakotrljaju: Zašto je animacija u marketingu sve više na ceni

Branka Malenica — Thu, 21 Apr 2022 13:09:38 +0000

Kad se ideje zakotrljaju: Zašto je animacija u marketingu sve više na ceni

U ovom tekstu pričaćemo o nekim sjajnim marketinškim idejama, ali i o alatima koje dizajneri u advertajzingu koriste pri oblikovanju inicijalnih ideja u finalan proizvod koji je vidljiv, opipljiv i nadasve atraktivan. O ovom i srodnim pitanjima razgovarali smo sa dizajnerskim duom iz Ovation BBDO, jedne od vodećih advertajzing agencija u zemlji.
.

Najjači alat za kreiranje ideja tim agencije Ovation BBDO je našao u konceptu reinvention (odnosno reinvencije, ponovnog otkrića). Posebno je zanimljivo istaći da je nedavno i sam Ovation prošao kroz proces reinvencije, a u njihovom radu često se oslanjanju na reference iz dobro poznatih primera – koje potom stavljaju u potpuno nov kontekst.

Volite li Munchmallow? Da li vam je pri odrastanju Mali princ bio jedna od omiljenih knjiga? Velike su šanse da jeste tako, a Ovation tim je u jednoj od svojih najuspešnijih kampanja iz 2021. uspeo da poveže baš ova dva, svima draga pojma.

Stare stvari, novo pakovanje!

– Svaka kampanja zahvaljujući kojoj sam imao priliku da naučim nešto novo mi je izuzetno draga. Na primer, u okviru kampanje za Munchmallow iz 2018. godine sam učestovao u kreiranju TV spota koji je u potpunosti rađen stop motion tehnikom, a inovativni bilbord je bio obavijen industrijskim aluminijumom. Izdvojio bih još i spot za Frikom u kojem su maline kompletno bile urađene u 3D okruženju – ovako razgovor sa nama započinje grafički dizajner Milan Petrović nakon učešća na konferenciji CGAcademy: Talent Sandbox gde je ispred Ovation BBDO predstavio nekoliko njihovih kampanja i procese rada.

– Gledajte filmove, serije, igrajte igre.To su sve važne lekcije ukoliko je kreativa nešto čime biste voleli da se bavite – nadovezuje se u prezentaciji i moderator Vladan Vasiljević Điri, inače predavač na kursevima motion grafike i video dizajna u našem centru kod kojeg je nemali broj današnjih advertajzera i animatora peklo zanat.

Tako je Nemanja Obradović, danas jedan od vodećih kreativaca u Ovation BBDO, kurs iz video dizajna u Adobe After Effects upisao u doba kada je u istoj agenciji radio na poziciji grafičkog dizajnera. Kroz godine se ta pozicija svakako menjala, te se oprobao kao senior dizajner, art direktor, a danas nosi titulu Creative Head, što znači da se mnogo više bavi koordinacjom, timovima, kreativnim konceptima, mada je u velikoj meri i dalje zadužen za dizajn i animaciju. Naravno, i njega smo zamolili da nam izdvoji svoje omiljene projekte:

– Jedan od prvih klijenata koje sam dobio u agenciji bila je Visa (odnosno njihov sistem plaćanja). Koliko god možda na prvu zvučalo dosadno, mislim da smo za sedam godina rada sa tim klijentom stvarno pomerali granice i uspeli da uradimo neke jako kreativne i bitne kampanje. Postavljanje Instagram kreativne strategije, direkcije i gajdlajnsa bi bila jedna od dražih, dugoročnih kampanja u kojoj sam uživao. Burger House Bros jedan je od manjih klijenata, sa kojim imamo mogućnost da radimo na vrlo kreativnim stvarima. Pored njih, izdvojio bih i naš rad za Galeniku, tu je bilo dosta kampanja koje su pomerile granice, kao što su one za Flonivin ili Oligovit proizvode – kaže Nemanja, onako, “na prvu”.

Merilo uspeha jedne kampanje

Ovation je tokom godina osvajao zaista vredne nagrade, a nas zanima kako oni, na individualnom, ali i poslovnom planu, mere uspeh. Kada znaju da je kampanja na kojoj su vredno radili postala uspešna i kako se nose sa konstantnim fidbekom koji na internetu dobijaju od vrlo širokog auditorijuma?

– Kampanja je uspešna kada zajedno sa klijentom ispunimo njen cilj, bilo da je to povećanje prodaje ili vidljivost brenda, u zavisnosti od onoga što je bio zadatak. Imamo dugoročne saradnje sa velikim klijentima, i to što nas biraju kao kreativnu agenciju iz kampanje u kampanju dovoljno govori o uspešnosti i dobroj uzajamnoj saradnji – kaže Nemanja.

Na pitanje o fidbeku javnosti, momci tvrde da je to “baš ono što ih vozi”, jer fidbek, bio on pozitivan ili negativan (odnosno korektivni), treba da se koristi kao gorivo za dalji rad i iz njega uvek treba učiti – a kako se to uči iz fidbeka, pročitaćete u jednom našem starijem članku.

Milan Petrovič & Nemanja Obradović, Ovation BBDO

Koliko je važna animacija u marketingu?

Razvojem tehnologija i mogućnosti plasiranja sve atraktivnijeg sadržaja ogromnom broju korisnika, došli smo do toga da danas za kvalitetnu kampanju nije više dovoljan samo dobar vizual, već i interakcija sa korisnicima, njihov engagement i, naravno, kvalitetan video.

U praksi, to znači da klijenti traže sve više animiranog sadržaja – i to često po hitnom postupku. Ovakvi zahtevi podrazumevaju da agencije više nemaju dovoljno vremena niti kapaciteta da traže eksterne saradnike iz specifičnih oblasti kao što su 2D ili 3D animacija, već im je zgodnije da zaposle in-house operativce koji svojim radom mogu da pokriju i te oblasti.

Dopuna znanja u sferama kakve su animacija, motion grafika, dizajn video efekata, i sl. iskusnim dizajnerima su korisne kako bi nadalje mogli da daju vredne sugestije mlađim kolegama, ali i da lakše komuniciraju sa profesionalnim studijima koji rade kompleksnije animacije, pre svega za TV reklame.

Kako u praksi izgleda kada grafički dizajneri u kreativnoj agenciji usvoje neke od navedenih veština i kako su veštine koje su stekli na kursu video dizajna u Crateru direktno uticale na njihove procese rada, priča nam Milan:

– Najviše sam osetio promenu prilikom koncipiranja rešenja samog projekta na kojem radim, kako organizaciono, tako i kreativno. Uz jasnu i čvrstu osnovu koju sam stekao na kursu video dizajna, lakše sam unapređivao svoje veštine i hvatao se u koštac i sa nekim zahtevnijim projektima za koje bismo pre ovog kursa angažovali spoljne saradnike. Sam završetak kursa nije uticao na samu titulu u kompaniji, ali definitivno jeste na poziciju od projekta do projekta.

Šta to sve znači za kreativce koji tek ulaze u advertajzing?

Za kraj, s Ovation timom smo popričali i o osobinama i talentima koje, pored tehničkih veština, treba da poseduju mladi kreativci i junior artisti koji traže posao u dinamičnim radnim sredinama – kao što je to obično slučaj u advertajzingu.

Nemanja je po tom pitanju vrlo jasan:
– Tehničke veštine se vrlo brzo nauče i savladaju, ono što ja tražim je volja, strast, želja za napretkom i ono što je jako bitno, a što se često zaboravlja – komunikacija. Radimo u industriji komunikacija i bilo bi glupo da mi unutar tima ne umemo da komuniciramo, dogovaramo se, ponekad pravimo kompromise, borimo se za neku ideju, priznamo kada pogrešimo ili pohvalimo kada je nešto dobro urađeno.

– Osim veština koje je Nemanja naveo, hteo bih da istaknem da je empatija izuzeno bitna u našem poslu. Visok nivo emotivne inteligencije nam omogućava da preciznije prepoznamo potrebe tržišta na pravi način i predstavimo proizvod u najboljem mogućem svetlu za našu ciljnu grupu – zaključuje Milan.

Pogledajte sesiju sa Nemanjom, Milanom i Đirijem koju smo u aprilu 2022. organizovali u okviru edukativnog programa CGAcademy.

Naredna iteracija kursa 2D animacije primenljive u širokom spektru kreativnih industrija u našoj školi kreće krajem maja i upis je otvoren.

Ostale sesije sa konferencije Talent Sandbox 2022. Pronaći ćete na našem YouTube kanalu.

Napisala: Branka Malenica

BLOG

The post Kad se ideje zakotrljaju: Zašto je animacija u marketingu sve više na ceni appeared first on Crater Training Center.

Kako izgleda online nastava u Crateru

Jasna Milosevic — Thu, 17 Feb 2022 15:50:14 +0000

Kako izgleda online nastava u Crateru

Virtuelna učionica u Crater Training Centru je osmišljena tako da polaznici koji kurseve slušaju online dobijaju isti kvalitet predavanja kao i oni u školi. U ovom tekstu ćemo vam objasniti kako to izgleda u praksi.

Ono po čemu se naša online nastava razlikuje od drugih je to što predavanja nisu unapred snimljena. Ova odluka je nastala iz težnje da izazove koji se javljaju tokom učenja adresiramo u realnom vremenu i da naši predavači budu u direktnom kontaktu sa polaznicima.

To znači da online polaznici nastavu prate u isto vreme kao i polaznici u učionici i mogu da komuniciraju sa predavačem kao da su fizički u Crateru.

Pre prvog časa, polaznici dobijaju kućni red za online polaznike. Nakon toga, predavači i polaznici se predstavljaju jedni drugima kako bi se što pre i upoznali licem u lice i “razbili barijeru” koja se kod polaznika javlja iz straha online da će biti zanemarani u odnosu na one koji nastavu slušaju uživo, dok u praksi to nije slučaj.

Tokom predavanja i vežbi, predavači redovno proveravaju da li online polaznici prate nastavu, da nije došlo do prekida u internet vezi ili nekih drugih tehničkih problema, a nakon što polaznici urade vežbu, predavači proveravaju da li je svaki polaznik bio uspešan u tome, pa i na taj način osiguravaju kvalitet online nastave.

O svemu ovome svedoče i izjave naših polaznika koji su sa Craterom učili na ovaj način:

Predavač Saša Živković je uradio odličan posao sa kursom ovako obimne teme za kratak vremenski period. Prešli smo veoma važne detalje vezane za program i napravili dobru osnovu za dalji samostalni rad i učenje. Kao online polaznica, nisam nailazila na probleme u komunikaciji i radu, čak mi je veoma pomogao ovaj način slušanja kursa zbog obaveza i lične organizacije. Ovo nije prvi kurs da slušam u Crater Training Centru i svima bih preporučila da probaju.

– kaže Teodora Černoh, naša online polaznica na kursu 3ds Max

Na kraju, tu su i tehnički uslovi koje naši potencijalni polaznici moraju da ispune ne bi li slušali nastavu online:

Računar (dekstop ili laptop) sa najmanje minimalnom, a preporučujemo jačom konfiguracijom koja odgovara na zahteve softvera koji se izučava na kursu (pre početka nastave, detaljnije informacije se dobijaju direktno od naših koordinatora);
Dobra internet brzina,okvirno 8MB upload i 10MB download;
Dva monitora (ili kombinacija monitor + TV ili monitor + tablet) da bi se na jednom pratio ekran predavača, dok na drugom radi polaznik;
Miš (touchpad nije adekvatna zamena);
Slušalice sa mikrofonom.

Ukoliko vas zanima da na ovaj način slušate kurseve koje nudi Crater Training Center, za detaljnije informacije se možete obratiti našim koordinatorima na school@craterstudio.com ili na broj 062 840 1100.

BLOG

The post Kako izgleda online nastava u Crateru appeared first on Crater Training Center.

Zašto je feedback ključan za tvoju karijeru

Jasna Milosevic — Tue, 09 Nov 2021 10:32:52 +0000

Zašto je feedback ključan za tvoju karijeru

Kada radite u industriji filma, u arhitekturi, gejmingu ili animaciji, neretko dolazi do gubljenja fokusa zbog mnoštva detalja i vizuelnih elemenata koje, kao artista, svakodnevno kreirate i razmatrate. No, postoji jednostavan lek za tu boljku – feedback od strane kolega.

U ovom tekstu, objasnićemo zašto je feedback važan za lični i profesionalni rast, kao to i na koji je način najbolje dati i kada je ključno tražiti mišljenje o radu. Osvrćemo se na realna iskustva, kao i na to koliko su povratne informacije važne kada se bavite vizuelnom umetnošću, posebno ako radite na projektima koje percipiraju široke mase. Jedna od takvih je svakako, umetnost kreirana za potrebe industrije video igara.

Bitno je da na početku naglasimo da je feedback nešto što je ne samo dobro za vas, već je i neophodno kako bi napredovali.

Šta je uopšte feedback?

Koncept pružanja i davanja povratnih informacija, odnosno “feedback”, nastao je iz oblasti kibernetike i odnosi se na proces gde se informacija “vraća na početak” kako bi se modifikovalo određeno ponašanje. Ovo značenje je pojam „feedback“ zadržao i u poslovnom okruženju, te podrazumeva povratnu informaciju koja je usmerena na ponašanje pojedinca ili tima i koja za cilj ima da unapredi to ponašanje. Iako u bukvalnom prevodu znači povratna informacija, feedback je mnogo više od toga.

Tokom premijerne CGAcademy: Portfolio Reviews sesije, Marija Mitić, Learning & Development Specialist iz studija Mad Head Games je istakla:

„Postoji pozitivan, korektivan i nikakav feedback. Pored feedbacka koji ti daju vetar u leđa (pozitivni), oni koji te ispravljaju (korektivni), postoji i nikakav feedback, jer kada znate šta je loše uvek možete to da popravite, za razliku od slučaja kada ne dobijete feedback i ne znate da li uopšte treba da nešto menjate ili ne.”

Pravilan tok davanja i primanja nečijeg mišljenja o vašem radu ide otprilike ovako: vi usvojite informaciju, testirate je, ukoliko želite – prihvatite ili ispravite originalan rad na konto feedbacka i izdvojite informacije koje ste naučili iz celog procesa.

Video session from CGAcademy 2021 - Pripremi se za Feedback: Saveti za tvoj prvi intervju

Koje je značenje i svrha feedbacka za mlade artiste?

U svetu gejminga i filma, feedback kojeg se najviše plašite je onaj koji dobijate nakon objavljivanja video igre ili fima pred publiku. Tada, iako je materijal prethodno prošao kroz brojne ruke i oči, ipak strepite od njihove prve reakcije i komentara. Međutim, mnogo češća i uobičajenija rutina davanja feedbacka je među zaposlenima ili na relaciji nadređen-zaposlen. Iako Q&A timovi pregledaju video igre tako što ih testiraju i prijavljuju bagove, dok se jedna igra ne dovede do savršenstva, uvek postoji određena strepnja od toga šta bi publika mogla da vidi.

U okviru prve nezavisne Portfolio Review sesije, Vladimir Kuzevski, Character Artist iz firme 3Lateral objasnio je kako ovaj proces može da funkcioniše u industriji video igara, posebno ako radite na AAA igrama i na poziciji 3D modelara:

„Recimo da kreirate 3D model lika video igre i po nekoliko sati radite na određenom delu na izrazu lica. Zbog te fokusiranosti na detalje, nekada niste u stanju da sagledate širu sliku i ne primećujete druge, možda očiglednije nedostatke na modelu. Zato, ako radite u 2D ili 3D departmanu, uvek treba da imate dva para očiju. Zbog toga i postoje timovi ili stručnjaci koji rade u istoj oblasti, jer mogu da daju konkretniji feedback o radu njihovih kolega.”

Video session from CGAcademy 2021: Portfolio Reviews I

Tako dolazimo do sledećeg poglavlja u kom objašnjavamo zašto je u davanju feedbacka ključan kontekst.

Šta je dobar feeback i na šta treba da obratite pažnju kada ga primate ili dajete?

Jako je važno da obratite pažnju na kontekst kada dajete feedback. Pružite feedback samo onda kada znate kontekst i imate dobre argumente, u suprotnom ćete samo odmoći kolegi. Vladimir Janković, Art Lead u kompaniji Nordeus, istim je povodom govorio iz uloge vođe tima – o tome koje su posledice nepoštovanja konteksta prilikom davanja povratne informacije za nečiji rad:

„Osoba koja gleda rad, možda ima referencu da vam daje povratnu informaciju u odnosu na nabolje radove na svetu. Tada ta informacija neće biti validna jer autor rada može biti na samom početku karijere. Uviđanje konteksta pomaže tome da pružite konkretan feedback na nečiji rad i time date vredne informacije, možda i ključne za njihov napredak. “

U knjizi Diskusija o dizajnu (Discussing Design), autori Adam Connor i Aaron Irizarri nude jednostavan okvir za davanje povratnih informacija za dizajnere. Međutim, ovaj metod davanja povratne informacije adaptivan je na sve kreativne industrije, a sastoji se iz nekoliko ključnih pitanja koja treba da postavite pre nego što pružite feedback..

Pitanje 1: Šta je cilj dizajna?
Pitanje 2: Koji su elementi dizajna povezani sa ciljem?
Pitanje 3: Da li su ti elementi efikasni u postizanju cilja?
Pitanje 4: Zašto ili zašto ne?

Ovaj okvir vam pomaže da se izvučete iz jednačine i uvidite u ono što ne funkcioniše. Može se primeniti i na industriju filma, samo zamenite reč dizajn sa scena. Ako nešto nije u redu sa scenom, prvo morate da shvatite zašto ta scena postoji, njen cilj. Ako ne znate cilj, nema načina da saznate da li scena radi. Zatim, projekat još više raščlanite: Koji su elementi scene i da li rade? Kada saznate cilj, trebalo bi biti prilično jednostavno da utvrdite da li elementi rade na postizanju cilja ili ne.

U još jednoj knjizi se pominje važnost davanja povratne informacije, ali ovaj put govori se o feedbacku u svetu filma i to iz ugla kompanije Pixar. U knjizi Creativity, Inc. predsednik Pixara, Ed Catmull, otkriva posebnu grupu za feedback poznate kao „Braintrust“.

Ova grupa nije samo odgovorna za Pixarov uspeh, već i pomaže studiju da spreči više od nekoliko katastrofa. Pixarov „Braintrust“ čini ne samo kolektiv ovog studija, nego i ljudi koji nisu direktno uključeni u projekat. Nisu emocionalno vezani za proces stvaranja, pa stoga mogu da daju najobjektivnije moguće povratne informacije.

Creativity Inc. - jedna od najpoularnijih knjiga o biznisu u kreativnim industrijama. Foto: Roo Reynlods, Flickr

Poenta feedbacka je da ga uvek usvojite, ali treba biti obazriv i kada ga dajete. Gotovo na svaki način, dati dobre povratne informacije je teže nego ih prihvatiti. To je disciplina – i potrebno je mnogo vremena za da bi se savladala.

Feedback je tu da pomogne timovima da ojačaju svoj dizajn, proizvode i usluge, umesto da se koristi za utvrđivanje autoriteta ili guranje agendi pod maskom “povratnih informacija”.

Odličan feedback dolazi od ljudi kojima je stalo do projekta. Iskreno govoreći, teško je popraviti nešto do čega vam nije stalo. Zato pokušajte da pronađete način da se povežete sa projektom koji kritikujete. Pronađite ono zbog čega je vama taj projekat dobar i zbog čega verujete da je koristan. Međutim, ukoliko ne osećate neku povezanost sa projektom ili sa branšom kojoj pripada, nema ništa loše u priznanju da možda niste najbolja osoba za davanje feedbacka.

„Dobra beleška govori šta nije u redu, šta nedostaje, šta nije jasno, šta nema smisla. Dobra napomena je ponuđena, na vreme, ne prekasno za rešavanje problema. Dobra beleška ne postavlja zahteve; ne mora čak ni da uključuje predloženo rešenje … Ipak, pre svega, dobra beleška je specifična. „Grčim se od dosade“, nije dobra beleška. ”

– kriterijumi Pixar grupe Braintrust, za dobru belešku (odnosno, feedback)

Negativan način na koji možete da prihvatite feedback je da negirate da je kritika istinita, da se preterano opravdavate ili da niste zadržali pribrano ponašanje. Ako je povratna informacija argumentovana i predstavljena u odgovaraućem kontektu, sa pažljivo odabirom reči izgovorenih na kulturan način, treba se zahvaliti i usvojiti taj feedback u daljem radu.

Kada je u redu tražiti feedback?

Potpuno je normalno da u svetu vizuelne umetnosti svako ima svoju percepciju stvari, zato, kada aplicirate za posao i šaljete svoj portfolio, ne ustručavajte se da tražite povratnu informaciju za svoj rad. Posebno ako su vam prethodno obećali feedback i ako mislite da možda oduzima vremena poslodavcu, to je dobra stvar, zato što pokazujete entuzijazam i da imate volju da učite.

Naredna lekcija o feedbacku zakazana je za 19. novembar u okviru sesije Portfolio Reviews koja će otvoriti drugi dan konferenije CGA Belgrade. Tom prilikom, u virtuelnoj učionici CGAcademy, priključiće nam se iskusni 2D i 3D artisti iz vodećih studija koji se bave razvojem video igara kod nas. To su Ivana Radović (PlayrixRS), Milica Mastelica (Playstudios) i Nenad Nešović (Nordeus). Oni će uživo ocenjivati odabrane portfolije gledalaca, a svoj možeš prijaviti OVDE – taman da testiraš kako dobro prihvataš feedback!

CGA 2021 - Portfolio Reviews

Izvori:
Creativity, Inc.: Overcoming the Unseen Forces That Stand in the Way of True Inspiration, Ed Catmull, Amy Wallace (Random House, 2014)
Discussing Design: Improving Communication and Collaboration through Critique, Adam Connor, Aaron Irizarry (O’Reilly Media, 2015)

Autorka teksta: Bosiljka Đikanović

BLOG

The post Zašto je feedback ključan za tvoju karijeru appeared first on Crater Training Center.

10 Motion Graphics tehnika u 2021. godini

Jasna Milosevic — Fri, 12 Feb 2021 17:37:33 +0000

10 Motion Graphics tehnika u 2021. godini

Ukoliko želite da se uspešno bavite bilo kojim poslom, morate biti u toku sa trendovima i aktuelnostima oblasti u kojoj radite. Takav je slučaj i sa svetom motion grafike, koji često zahteva konstantnu inovaciju.

Kao motion designer, ali i predavač na kursevima After Effects i Motion Graphics u Crater Training Centru stalno pratim industriju. To mi ujedno pomaže i da kurseve prilagodim u skladu sa aktuelnostima na tržištu, dok se trudim da polaznicima predstavim nove tehnike.

U narednom tekstu ću posvetiti pažnju odabiru 10 motion design trendova koji su aktuelni u 2021. godini. Pa krenimo redom.

animacija: Enrico Salvatelli

1. 3D i mešavina 2D-a i 3D-a (3D design & Mixing 2D and 3D)

Nije tajna da je 3D godinama unazad jedan od najbitnijih i najpopularnijih motion dizajn trendova. Razvoj AR-a i VR-a i novih tehnologija, rast brzine interneta i sve veća ponuda novih 3D paketa su stvari koje uveliko utiču na dizanje lestvice u 3D ponudi motion dizajnera.
Popularne tehnike idu od hiper realnih vizuala i loop animacije do kombinacije 3D elemenata sa 2D elementima kao sto su fotografije ili ilustracije.

Moj omiljeni paket za 3D u poslednje vreme su Cinema 4D i After Effects.

animacija: Leonardo F. Dias

2. Tanke linije (Thin Lines)

Linije imaju više funkcija u animaciji. One daju pravac, definišu oblike i diktiraju atmosferu. Upotreba tankih linija je već dugo trend u motion dizajnu.

animacija: Timo Kuilder

3. Tečni pokret (Liquid Motion)

Tečni pokret je tehnika na koju treba da se obrati pažnja. Sam pokret može da ima hipnotički i umirujući efekat, a može i lepo da posluži u tranzicijama.

animacija: Yukai Du

4. Bezšavna tranzicija (Seamless Transitions)

Bezšavna tranzicija daje videu prirodniji i profesionalniji izgled. Ona takodje kao i tečni pokret ima hipnotički efekat i drži pažnju gledaoca. Za razliku od normalnih tranzicija ova tehnika kreativnije koristi grafičke elemente za harmoničnu animaciju. Takođe je popularna na Instagramu i u formi GIF-a.

animacija: Lemons (ex-Lemon Digital)

5. Zrno (Grain)

Motion dizajneri često koriste zrno kada žele da njihova animacija izgleda interesantnije, grublje i prirodnije. Dodavanjem zrna, raznih tekstura i paterna se postiže efekat ručno crtane animacije koja je uvek na ceni.

animacija: Mahmood Sulaiman

6. Ograničena kolor paleta (Restricted Color Palette)

Odavno je u dizajnu i motion dizajnu trend da je manje više (less is more) i da se koristi samo nekoliko boja umesto bogate palate boja sa mnogim medju tonovima. To je jedan od važnijih trendova u dizajnu i motion dizajnu. Ograničavanje palete boja je uvek izazov za artiste ali taj pristup animacije čini direktnijim i sofisticiranijim u isto vreme. Bez obzira na sve izazove takve ilustracije i animacije se uvek izdvoje od ostalih, a često se kombinuje sa retro izgledom, što budi posebnu nostalgiju kod gledaoca.

animacija: Aslan Almukhambetov

7. Izometrijska animacija (Isometric Animation)

Ova tehnika je takođe dosta popularna poslednjih nekoliko godina. Vrlo je jednostavna i idealno mogu da se koriste objekti ili proizvodi, a omogućava da se na dobar način na primer prikaže kako neki proizvod funkcioniše. Isto je zahvalna za GIF format.

animacija: Yulia Yu

8. Kinetička tipografija (Kinetic Typography)

O ovoj evergreen tehnici ne moram mnogo da govorim. U predstavljanju tipografije artisti se često plaše da eksperimentišu sa raznim stilovima animacije, tj. ne vole da izađu iz svoje zone komfora. Trendovi govore nešto sasvim drugačije. Ohrabruju artiste da uzmu svoj tekst i da ga spljeskaju, krive, uvečavaju, smanjuju… a to publika voli. To izdvaja animaciju teksta iz mora animacija na koje možemo naleteti i čini da se lakše zapamti brend koji reklamira. U poslednje vreme se dosta koristi i u lyrics muzičkim videima.

animacija: atanas giew za FourPlus Studio

9. Animirani logo (Animated Logos)

Animiranje logotipa je nešto što se podrazumeva kada pomislimo na motion dizajn. To je tehnika koja se svakodnevno koristi u motion dizajnu, a evoluirala je od jednostavne animacije logotipa do danasnjih kompleksnijih 3D animacija. Manje više sve gore navedene tehnike mogu da se inkoporiraju u animaciju logotipa, a jedna od stvari koja je takođe jako bitna je dobra saradnja i komunikacija dizajnera i motion dizajnera. Ništa nam ne znači dobar logo ako on ne može da se interesantno animira. Sama animacija može dosta toga da kaže o brendu koji predstavlja.

animacija: Rich Hinchcliffe

10. Preobražavanje (Morphing)

Preobražavanje je efekat u motion dizajnu ili animaciji koji podrazumeva promenu jednog oblika u drugi. Uglavnom se koristi u loop formi, a omogućava da se pažnja gledaoca zadrži dok se transformacija ili tranzicija ne završe. Popularan je u web dizajnu i na Instagramu.

animacija: JosepBernaus

Pored ovih trendova koji će biti aktuelni ove godine, naveo bih još nekoliko tehnika za koje smatram da su bitne, a nisu se našle na listi. Tehnike koje su svakako vredne pažnje su i vertikalne reklame, dupla ekspozicija, stari dobri glič, motion grafika za web i aplikacije, retro, gradijenti i animacije pozadina i učitavanja.

Imajući u vidu koliko se industrija brzo razvija i transformiše i da se na sceni motion grafike sve više koriste drugi paketi kao što su Houdini i Unreal, već sredinom godine će biti neophodna nova lista tehnika. Svakako, nadam se da će vas ova lista motivisati da probate nove stvari i da eksperimentišete sa novim tehnikama i stilovima.

Autor teksta:
Vladan Điri Vasiljević, predavač na kursevima After Effects, Motion Graphics 2D, Motion Graphics 3D, Teen After Effects

BLOG

The post 10 Motion Graphics tehnika u 2021. godini appeared first on Crater Training Center.