Autodesk Archives - Crater Training Center

Benefiti stručnog usavršavanja srednjoškolaca: Kako povezujemo obrazovanje i industriju

Jasna Milosevic — Thu, 19 Jun 2025 16:12:09 +0000

Benefiti stručnog usavršavanja srednjoškolaca: Kako povezujemo obrazovanje i industriju

Da li se sećate onog osećaja kad vam je neko, dok ste još bili u školi, pokazao kako izgleda pravi posao koji biste jednog dana mogli da radite? Za mnoge mlade ljude koji se interesuju za animaciju, vizuelne efekte i digitalnu umetnost, taj trenutak se danas dešava upravo u Crateru.

Prvi kontakt sa industrijom: profesionalna orijentacija u Crater Training Centru

Crater već dugi niz godina sarađuje sa srednjim stručnim školama i fakultetima koji školuju buduće stručnjake za kreativne industrije – posebno one koji se usmeravaju ka multimediji, digitalnoj umetnosti i srodnim oblastima. Kao deo te saradnje, razvili smo poseban program profesionalne orijentacije koji tokom cele godine otvara vrata učenicima željnim da saznaju kako izgleda stvarni svet filmske postprodukcije.

Tokom poseta Crater Training Centru i Crater Studiju, učenici imaju priliku da dobiju realnu sliku o tome kako funkcioniše jedan VFX pipeline – od prve skice do finalne slike. Upoznaju se sa softverima koje koristimo, projektima na kojima radimo, događajima koje organizujemo i – što je posebno važno – sa mogućnostima daljeg stručnog usavršavanja i zaposlenja.

Kroz razgovore sa predavačima, artistima i koordinatorima, učenici dobijaju odgovore na pitanja koja im školstvo ne može uvek dati: Gde mogu da se zaposlim? Kako da napravim svoj prvi portfolio? Koje veštine su danas tražene u industriji? Na kraju dana, odlaze sa više jasnoće o svojim budućim koracima – a često i sa dodatnom motivacijom.

🛡 3D model stola i oružja Rad učenika Milosa Marjanovića (III7), koji je modelovao srednjovekovni sto sa detaljno teksturiranim elementima poput štita, mača i ručnih alata. Projekat je izrađen u Blenderu, uz mentorstvo našeg 3D modelara.

Praksa u studiju: učenje kroz rad na stvarnim projektima

Jedan od najvažnijih vidova saradnje koje ostvarujemo sa školama jeste organizovanje praktične nastave za učenike viših razreda. Crater Studio ima potpisane sporazume o poslovno-tehničkoj saradnji sa više obrazovnih institucija iz Beograda – između ostalog sa Elektrotehničkom školom „Nikola Tesla” i ETŠ „Rade Končar”, za obrazovni profil Multimedija.

U okviru stručne prakse, učenici drugog, trećeg i četvrtog razreda provode vreme u Crater Studiju, gde imaju priliku da uđu u produkcijski prostor, gledaju kako naši artisti rade na tekućim projektima i postavljaju pitanja iz prve ruke. Ovaj vid “učenja posmatranjem” upotpunjen je praktičnim zadatkom – svaki učenik dobija priliku da kreira mini-projekat u softveru koji već poznaje, a sve to uz mentorsku podršku naših supervizora i članova tima.

Iako je praksa u srednjim školama često nesrazmerno kratka u odnosu na stvarne potrebe učenika – obično traje nedelju ili dve dana po polugodištu – trudimo se da, u skladu sa našim uslovima i mogućnostima, pružimo što kvalitetniji uvid u ono što ih zaista čeka kada zakorače u svet rada.

Naša praksa nije „šetnja kroz studio”. Traje šest sati dnevno i podrazumeva ozbiljnu posvećenost: samostalni rad, poštovanje rokova i obavezu izrade jednog rada po izboru – kao što su modeli i scene koje delimo u nastavku. Od učenika se očekuje da preuzmu odgovornost i ulože trud, dok im artisti iz studija pružaju mentorsku podršku kroz jedan do dva obilaska dnevno. Dakle, sve ono što ih realno čeka u radnom okruženju, bez „bebisitovanja” – ali uz jasno postavljene ciljeve i podršku.

Jeste zahtevno. Nije za svakoga. Ali za one koji žele da se posvete – ima itekako smisla.

🍊 "Still life" kompozicija sa svetlosnim akcentima Relja Aleksić (III7) je kroz ovaj rad demonstrirao poznavanje svetla, kompozicije i osnovnog modelovanja, kombinujući svakodnevne objekte sa fantasy elementima poput mača i improvizovanih oklopa.

Zašto je ovo važno?

Kroz godine rada sa mladima, uverili smo se da je rana izloženost realnim radnim okruženjima presudna za donošenje informisanih odluka o karijeri. Kada se učenik od 17 godina susretne sa radnim prostorom, softverima i ljudima koji su nekada bili baš na njegovom mestu – otvaraju mu se nove perspektive. Počinje da razmišlja u pravcu “mogu i ja ovo da radim”, umesto “ovo je predaleko za mene”.

🛡 Detaljan dizajn štita Relja Vukelić (III7) se fokusirao na izradu štita sa pažljivo urađenim teksturama i refleksijama materijala. Prikaz pokazuje solidno razumevanje proporcija i osnovne osvetljenosti u sceni.

Zato u Crateru verujemo da stručna praksa i profesionalna orijentacija ne smeju biti formalnost – već strateški alat za građenje mosta između obrazovanja i industrije. I s ponosom možemo reći da taj most svakodnevno prelaze desetine mladih ljudi koji možda danas prvi put ulaze u naš studio – a sutra postaju deo tima.

Napisala Marija Lovrić

BLOG

The post Benefiti stručnog usavršavanja srednjoškolaca: Kako povezujemo obrazovanje i industriju appeared first on Crater Training Center.

Zašto učiti 3ds Max – i zašto baš u Crateru?

Jasna Milosevic — Thu, 22 May 2025 14:56:23 +0000

Zašto učiti 3ds Max – i zašto baš u Crateru?

U eri digitalnog dizajna, 3D modelovanje i vizualizacija su postali ključni deo procesa projektovanja. Jedan softver se već decenijama izdvaja kao pouzdan, svestran i široko prihvaćen – Autodesk 3ds Max. U ovom blog postu ćemo govoriti zašto je bitno da znate ovaj softver, zašto da izaberet naš program kursa i kako da se dalje usavršavate i unapredite proces vizualizacije.

Od arhitekata i dizajnera enterijera do građevinskih inženjera i pejzažnih arhitekata, 3ds Max je alat koji nudi mogućnosti fotorealističnog prikaza, preciznog modelovanja i animacije, ali i integracije sa softverima kao što je Unreal Engine. U Crater Training Center-u, ovaj alat je pretočen u kurs osmišljen tako da odgovori na sve potrebe moderne vizuelne prezentacije projekata.

3ds Max je industrijski standard koji ne izlazi iz mode

3ds Max je decenijama prisutan u industriji vizualizacije, a posebno je cenjen u arhitektonskim i dizajnerskim krugovima. U Srbiji se koristi u gotovo svakom ozbiljnom arhitektonskom birou – što ga čini ne samo korisnim, već i traženim znanjem na tržištu rada.

Znanje 3ds Max-a otvara vrata saradnje sa domaćim i stranim firmama koje očekuju da vaši modeli budu kompatibilni sa postojećim projektima. Pored toga, kompatibilnost sa softverima AutoCAD, Revit i Civil 3D , čini ga nezaobilaznim delom svakodnevne prakse u tehničkim profesijama.

Vizualizacije koje ostavljaju utisak

Kada je reč o prikazu projekta – bilo da se radi o enterijeru, urbanističkom rešenju ili stambenom objektu – nema prostora za kompromis. Klijenti žele da „vide“ kako će izgledati njihov prostor, a vi im to možete pružiti uz pomoć V-Ray i Corona rendera koje 3ds Max nativno podržava.

Kroz 3ds Max kurs u Crateru, naučićete kako da koristite ove alate za izradu vizuala koji nisu samo estetski impresivni, već i tehnički precizni. Od izbora materijala i tekstura, do postavke osvetljenja i kamera – procesi su optimizovani tako da ih savlada i potpuni početnik, ali i unapredi neko ko već ima osnovno znanje.

Od CAD crteža do realističnog prikaza – bez gubitka vremena

Integracija sa AutoCAD-om i Revit-om čini 3ds Max idealnim za one koji već rade u softverima za tehničko crtanje. Umesto da ručno precrtavate ili modelujete sve iznova, Craterov kurs vas uči kako da uvezete postojeće projekte i transformišete ih u impresivne 3D prikaze, spremne za prezentaciju ili animaciju.

Ovaj tok rada štedi vreme, povećava preciznost i uklanja frustracije koje nastaju kada različiti softveri ne „pričaju“ isti jezik.

Plug-inovi i alati za 3ds Max koji podižu produkciju na viši nivo

3ds Max ima jednu od najbogatijih baza dodataka (plug-inova) na tržištu. Jedan od najpoznatijih je Forest Pack – moćan dodatak za proceduralno kreiranje pejzaža i vegetacije. Omogućava korisnicima da brzo kreiraju realistične parkove, šume, travnjake, pa čak i urbane površine sa hiljadama objekata.

U okviru 3ds Max kursa, ne učite samo kako da koristite osnovne alate, već i kako da proširite svoje mogućnosti korišćenjem dodatnih resursa koji se svakodnevno koriste u industriji.

Zajednica, podrška i resursi na dohvat ruke

Kao globalno popularan softver, 3ds Max ima ogromnu zajednicu korisnika. To znači da su tutorijali, besplatni materijali, forumi i stručni tekstovi lako dostupni – kako na engleskom, tako i na lokalnim jezicima.

U Crateru, podstičemo samostalno učenje i rad nakon kursa, ali se trudimo da sve što radimo ima uporište u realnim projektima i potrebama tržišta.

Rad sa kursa - Pavlović Andrijana

Zašto učiti baš u Crater Training Centru?

Crater Training Center je specijalizovani edukativni centar za digitalne umetnosti i produkciju. Naš program za 3ds Max za arhitekte je razvijen na osnovu povratnih informacija iz prakse – od iskusnih arhitekata, dizajnera, firmi i predavača koji svakodnevno rade u ovom softveru.

✅ Rad u malim grupama
✅ Pristup profesionalnoj opremi i licenciranom softveru
✅ Predavači sa realnim iskustvom i Autodesk sertifikatom
✅ Fokus na praktične primere i portfolijske projekte
✅ Podrška i nakon kursa kroz zajednicu i napredne obuke

Sledeći korak: Unreal Engine

Završetkom kursa 3ds Max otvaraju se vrata ka naprednijim vizualizacijama – posebno ka real-time prikazima u Unreal Engine-u. Crater organizuje i specijalizovani kurs Unreal Engine Essentials za arhitekte, koji se nadovezuje na rad u Max-u i pomaže polaznicima da kreiraju interaktivne šetnje kroz prostor, VR prezentacije i animirane prikaze projekata u realnom vremenu.

U svetu gde se vizuelna komunikacija projektnih ideja očekuje i podrazumeva, 3ds Max vam može dati prednost. U Crater Training Centru naučićete kako da tu prednost pretvorite u konkretne rezultate i profesionalni rast. Prijavi se na 3ds Max kurs OVDE!

Napisala Marija Lovrić

BLOG

The post Zašto učiti 3ds Max – i zašto baš u Crateru? appeared first on Crater Training Center.

Praksa u Crater Training Centru – Mitovi i legende!

Jasna Milosevic — Fri, 18 Oct 2024 14:10:29 +0000

Praksa u Crater Training Centru – Mitovi i legende!

Još jedna letnja praksa je za nama, a mi polako sumiramo utiske i razmišljamo šta ljudi očekuju od prakse, šta realno dobiju i kako to najbolje uklopiti. Zato želimo da podelimo naše viđenje ove teme sa vama, kada je pitanju Crater Summership. Probali smo da u ovom tekstu obuhvatimo šta možete da očekujete od naše prakse, koji su organizacioni problemi, kojih i mi sami često nismo svesni, koje su prednosti prakse i zašto je dobro da se ipak prijavite.

Crater Training Center i Crater Studio tradicionalno, već 12 godina, organizuju letnju praksu gde se mladi ljudi mogu upoznati sa pajplanom rada u studiju za animaciju i filmsku postprodukciju, čime se Crater Studio prvenstveno i bavi, ali takođe i sa radom na nekim projektima koji se tiču virtuelne produkcije, gaminga, i slično.

Ovaj vid organizacije se pokazao kao veoma koristan kako za nas same kao kompaniju, u smislu pravljenja talent pool-a i odabira budućih zaposlenih, tako i za same artiste i supervizore koji svoje veštne usavršavaju upravo u radu sa početnicima. Međutim, tokom svih ovih godina, nailazili smo na razne probleme koje smo težili da prevaziđemo dobrom saradnjom i organizacijom, što nažalost nije uvek moguće. U narednom tekstu želim da ukažem na najčešće situacije na koje smo nailazili kao problematične, kako sa strane samih praktikanta, tako i sa strane nas samih, organizatora.

Zablude o praksi iz ugla kompanije vs ugla polaznika

Kroz komunikaciju sa našim praktikantima, trudimo se da sakupimo njihova iskustva, ideje, vizije ali i utiske nakon što završe letnju praksu kod nas. Ovo ima višestruki značaj – kao prvo, da sagledamo sopstvene mane, u smislu organizacije, odabira projekta, mentorisanja i slično, tako da bi i kompanija a i polaznici prakse imali što bolji učinak. Takođe, pored korisnih informacijama šta je to što mi treba da uradimo da bi poboljšali sopstveni učinak, često nam se dešavalo da naiđemo i na određena neispunjena očekivanja kod samih polaznika prakse, o kojima je dobro pričati da bi ljudi bolje razumeli šta će ih očekivati a šta neće kada dođu kod nas na praksu.

Mit No1 – hardcore mentorstvo

Većina polaznika praksi u našoj kompaniji, bilo da su stranci ili ljudi sa domaćeg područja, često nisu bili zadovoljni količinom mentorisanja koju su na praksi dobili. Naime, na samom početku prakse, sa polaznicima iskomuniciramo kako će sama praksa izgledati: vi dolazite svaki dan određeni period u toku dana dok je radno vreme supervizora, imate dnevne i nedeljne taskove, mentor će jednom dnevno doći da vas obiđe i vidi šta se dešava u smislu kako napredujete i imate li problema. Pojedinim polaznicima ovo je sasvim dovoljno, nekima nije dovoljno ali je u redu, a neki budu jako nezadovoljni ovim tempom. Sto se prakse tiče kao ideje, poenta je da simulira samo studijsko okruženje, gde dobijete task i vreme da ga završite, a neko od starijih kolega vas ‚‚mentoriše‚‚ tako što vas ponekad obiđe ili ukoliko se mučite duže vreme a neko ko dalje u pipeline radi sa vašim materijalom će uskočiti da vidi šta nije u redu. Trudimo se da na praksi nema babysittinga i da se polaznici što više ohrabruju da samostalno rade, jer ih to na poslu svakako čeka.

Mit No2 – ne mogu da prepravljam svoj rad sto puta

U suštini, ovde nema mnogo mitologije, ali je veoma moguće i realno da se ona stvori. Naime, uvek smo skloni da odabiramo ljude koji imaju već razvijene umetničke kompetencije, da li kao samouki ili kroz formalno obrazovanje. Svako ko je ikad osetio umetničku iskru u sebi (uključujem tu i samu sebe), ima potrebu da svoju ideju stavi na uvid javnosti i da je dalje razvija onkako kako on želi i smatra da je lepo i dobro. Međutim, tu često svaki umetnik koji želi da razvija svoje ideje nailazi na zid, kada supervizor na praksi (a u slučaju da se negde zaposlite, to će biti klijent) kaže – ‚‚Ipak nećemo ovako da radimo, kreni sve iz početka, evo ti novi koncept.‚‚ To često ume da deluje demotivišuće, ali The customer is always right, tako da je poenta prakse da svako nauči da radi šta mu je zadato i kako mu se kaže, naravno uz dozu komentara i predloga šta bi moglo da bude bolje, ali na kraju dana supervizor je taj koji odlučuje kako će biti i šta će biti. Zvuči surovo, ali to je The best we can do.

Mit No3 – Očekujem zaposlenje nakon prakse, a nije se desilo

Jasno je da praksa ima za cilj da pripremi ljude na zaposlenje, a sa druge strane (organizatorske), praksa služi supervizorima da odaberu najbolje ljude za svoju kompaniju. Međutim, ova situacija, kao i svaka druga u životu, nije uvek idealna – dešava se da kompanija ima ili nema novih projekata ali svakako nije u mogućnosti da zaposli nove ljude, koliko god se dobro pokazali. Takođe, češća situacija je ta da kada dođe do uslova zaposlenja, praktikantu prosto ne odgovaraju uslovi rada i plata / ili da kompanija ne može da isprati uslove koje praktikant očekuje da dobije na juniorskoj poziciji. To može dovesti do razočaranja sa obe strane, ali svako iskustvo je vredno jer donosi neka nova znanja, što pojedincu što kompaniji, tako da i ako nešto ne uspe nadamo se da je svima koristilo da nauče šta i kako dalje treba da rade / menjaju u svojoj postavci.

Mit No4 – radim besplatno na projektu, firma me iskorišćava

Ovaj deo priče jako zavisi od same kompanije, na kojim temeljima je koncipirala praksu. Konkretno, u našem trening centru, na praksi ljudi rade na nekomercijalnim projektima – to u praksi znači da za projekat koji radimo nismo plaćeni. Zašto firme rade na ovakvim projektima i da li to uopšte može da bude istina? Naravno da može, a razlozi za to mogu da budu različiti – usluga prijatelju, prijateljskoj kompaniji, fakultetu sa kojima se sarađuje, itd.. Poenta je da ono na šta praktikant treba da obrati pažnju pre samog angažovanja je to da li je projekat na kome će raditi komercijalnog tipa ili ne.

Problemi organizatora

Organizovati tromesečnu praksu nije neverovatan bauk, ali nije ni tako lako kao što izgleda. Naime, potrebno je da zaposleni u kompaniji i pored svojih svakodnevnih taskova, dead lineova i situacija koje svakodnevno iskrsavaju, odrede vreme da bi osmislili projekat, postavili ga, pripremili materijale, podelili taskove, tako da kada praktikanti dođu, imaju sve jasno određeno ispred sebe. Takođe, artistima se nekad čini da su sve odlično pripremili i odradili ali u samom toku prakse shvate da nisu. Ovo zahteva ponekad savete seniornijih kolega sa više iskustva, supervizora i ljudi koji su već bili u poziciji da nadgledaju i mentorišu. Iskustvo se stiče a konstantan rad, dobijanje feedbacka od polaznika prakse i spremnost na promenu i učenje stvara majstora. Uvek smo se zalagali za to da naše mlade i nove kolege upućujemo na razne vidove stručnog usavršvanja, a vođenje projekta prakse i mentorisanje predstavlja jedan od ključnih vidova usavršavanja i pripremanja za ulogu supervizora. Ni jedan put nije lak, pa ni ovaj, ali trudimo se da konstantno učimo i napredujemo, iz svih dobrih ali i loših iskustava.

Problem No1 – Dobra organizacija projekta

Kada supervizori i artisti pomisle na to da će za 3 meseca imati mlade kolege na praksi, ideja im zvuči odlično – konačno će dobiti sveže ljude koji potencijalno mogu da se i zaposle jednog dana i mogu ih odmeniti u dosadnim zadacima koji su primereniji da ih rade juniori, jer repetitivnost pravi majstora, a oni su već na medior ili senior nivou. Međutim, prirodno je da svako ko je krenuo da se usavršava i digao svoje znanje i veštinu na viši nivo, lagano se udaljava od problema početnika i ne može lako da se vrati u tu kožu da bi video šta početnika može najviše da muči. Zbog toga je veoma bitno, da kada se uvode nove potencijalne kolege, da se jaaako dobro razradi projekat koji im je entry level za poziciju za koju su se prijavili. Ovo u najvećoj meri zavisi od stepena iskustva samog glavnog supervizora prakse – ukoliko je bio na bilo kom projektu na liderskoj poziciji, lakše će umeti da se snađe i u ovoj ulozi. Takođe, neki ljudi su rođeni da upravljaju pa se mogu lako pronaći u takvim situacijama, dok neki nisu – umetnici koji su zanešeni svojim idejama i rasplinuti u realizaciji. Bilo kako bilo, za kompaniju je ključno da radi follow up sa polaznicima tokom i posebno nakon prakse, da bi uvideli gde greše kada je postavka stvari u pitanju i da to isprave tokom tekuće ili u narednoj iteraciji prakse.

Problem No2 – Stepen iskustva novopridošlog praktikanta

U suštini, ovde nema mnogo mitologije, ali je veoma moguće i realno da se ona stvori. Naime, uvek smo skloni da odabiramo ljude koji imaju već razvijene umetničke kompetencije, da li kao samouki ili kroz formalno obrazovanje. Svako ko je ikad osetio umetničku iskru u sebi (uključujem tu i samu sebe), ima potrebu da svoju ideju stavi na uvid javnosti i da je dalje razvija onkako kako on želi i smatra da je lepo i dobro. Međutim, tu često svaki umetnik koji želi da razvija svoje ideje nailazi na zid, kada supervizor na praksi (a u slučaju da se negde zaposlite, to će biti klijent) kaže – ‚‚Ipak nećemo ovako da radimo, kreni sve iz početka, evo ti novi koncept.‚‚ To često ume da deluje demotivišuće, ali The customer is always right, tako da je poenta prakse da svako nauči da radi šta mu je zadato i kako mu se kaže, naravno uz dozu komentara i predloga šta bi moglo da bude bolje, ali na kraju dana supervizor je taj koji odlučuje kako će biti i šta će biti. Zvuči surovo, ali to je The best we can do.

Problem No3 – Projekat ne može da se završi u roku koliko raje praksa

Ne dešava se često, ali može da se desi situacija da projekat na kojem se radi ne bude završen u predviđeno vreme trajanja prakse. Uzrok mogu biti različite okolnosti – projekat je megalomanski i nije dovoljno tri meseca da se završi; praktikanti ne mogu da ostanu sva tri meseca na praksi; projekat nije vezan za release date i samim tim nije nužno da se završi… Razloga zaista može biti sijaset. Naravno, niko ne može da predvidi sve okolnosti koje mogu da iskrsnu i zakoče projekat. Zadatak samog glavnog supervizora prakse je da prati, koliko god može pored svojih redovnih obaveza na poslu, kako projekat napreduje, kakvi su izgledi da može da se završi, da osmisli šta ako se ne završi u smislu kakav benefit onda polaznici prakse imaju, kako projekat da se završi u smislu da li kolege u studiju mogu da pomognu ili kako projekat može da se nastavi sledeće godine, i slično. Načina puno ima kako materijal sa projekta može da se iskoristi za benefit samog studija ali prvenstveno i praktikanata, u smislu portfolia, samo je potrebno odrediti jasan stream i njime ići.

Nije sve tako crno, iliti prednosti pohađanja prakse

Kao najvrednije iskustvo, teško je izdvojiti jednu stvar koja bi stajala na pijedestalu prvog mesta prednosti prakse. Za nekog je to upoznavanje novih ljudi koji imaju slična interesovanja i od kojih može da se uči / koje mogu nečemu naučiti; za druge je to prilika da vežbaju i usavrše svoje veštine. Svakako, koja god stvar da vam je bila korisna ostaje vam kao dragoceno iskustvo i može vas konkretno usmeriti na to šta dalje u životu želite i kako tome da pristupite.

Zašto je dobro upasti u (haotičnu) organizaciju prakse i projekta?

Jedan veoma bitan razlog zašto je sve ovo dobro je da ono što vas ne ubije, to vas ojača, kao kada u auto školi učite da vozite na Jugu, a planirate da kupite BMV 🙂 Šalu na stranu, ukoliko se snađete u vanrednim okolnostima, naučićete da plivate u svetu malih firmi i velikih korporacija, te će vam to biti samo prednost i lakše ćete uspevati da se snađete kada se zaista zaposlite.

Zašto je dobro da stalno dobijate ispravke i promenu koncepta onog što radite?

Veoma je bitno za artistu koji želi da radi u studiju da se nauči da se ne vezuje za jednu ideju projekta, iz više konstruktivnih razloga. Svaki od tih razloga pomaže polaznicima da se unaprede i lakše i bolje zaposle, ali i da se izgrađuju kao dobre zanatlije i umetnici u svom daljem radu. Takođe je bitno da se čovek ne vezuje za isključivo svoju ideju i kreaciju, jer ovaj posao zavisi od klijenta i njegovog mišljenja. Takođe, kada se detachujete od sopstvene kreacije, smanjujete i sopstveni ego, što vam pomaže da bolje učite, korigujete se, brže i lakše napredujete u svom poslu!

Poruka za kraj – krenite na praksu, mentorišite praksu, da biste otkrili ko ste!

Marija Rakić-Lovrić , Education manager Crater Training Centra

BLOG

The post Praksa u Crater Training Centru – Mitovi i legende! appeared first on Crater Training Center.

Otvorene prijave za letnju praksu u Crateru Training Centru!

Jasna Milosevic — Tue, 07 May 2024 11:29:56 +0000

Letnja praksa u Crateru: Crater Summership 2024

Pozivamo polaznike kurseva i sve zainteresovane studente i mlade entuzijaste kompjuterske grafike da se pridruže programu prakse – Crater Summership 2024! Praksa počinje 17. juna, a možete se prijaviti do 31.maja 2023.

Ove godine smo promenili koncept prakse koji će studentima i mladim profesionalcima pružiti priliku da istraže svet vizuelnih novela. Inspirisan knjigom “Stepski vuk”, projekat će se fokusirati na kreiranje raznovrsnih svetova, od realističnih ulica Berlina početkom XX veka, do fantastičnih nadrealnih okruženja. U okviru prakse, polaznici će imati jedinstvenu priliku da uče i rade u softverima Houdini i Unreal Engine, dva trenutno najpopularnija alata u industriji.

Važno je napomenuti da projekat nije komercijalnog tipa, već želimo da vam pomognemo da izgradite lični portfolio. Praksa u našoj školi nije plaćena i predstavlja simulaciju rada u studiju na jednom projektu, što podrazumeva rad u zadatim rokovima pod supervizijom iskusnih artista koji će vam davati direktan (i iskren) fidbek. Radiće se u klasično radno vreme od 10 do 17 časova.

Tražimo praktikante koji će raditi na sledećim pozicijama:

3D Generalist
Environment Artist
Technical artist
FX Artist

Mentorske pozicije zauzeće iskusni artisti iz Crater studija, FX artist Miloš Galović i 3D Generalist Luka Vilimonović, uz podršku juniora iz Craterovog tima.

Možete se pijaviti na našoj stranici Program prakse.

Držimo fige za uspešno i kreativno leto u Crateru!

NOVOSTI

The post Otvorene prijave za letnju praksu u Crateru Training Centru! appeared first on Crater Training Center.

Letnja praksa u Crateru: Prijave otvorene do sredine juna

Jasna Milosevic — Thu, 25 May 2023 09:07:03 +0000

Letnja praksa u Crateru: Crater Summership 2023

Crater Training Center svake godine organizuje praksu za svoje polaznike, ali i ostale mlade ljude željne iskustva. Ovog leta praksa počinje 5. jula, prijave su otvorene do 19. juna 2023

Praksa u našoj školi nije plaćena i predstavlja simulaciju rada u studiju na jednom projektu, što podrazumeva rad u zadatim rokovima pod supervizijom iskusnih artista koji će vam davati direktan (i iskren) fidbek. Radiće se u klasično radno vreme od 10 do 17 časova.

Tražimo praktikante koji će raditi na sledećim pozicijama:

Matte Painting Artist
Lighting Artist
Animator
FX Artist
3D Generalist
IT Asistent

Mentorske pozicije zauzeće iskusni artisti iz Crater studija. Kao odgovorno lice, praksu će voditi VFX supervizor Bogdan Amidžić, a u ulogama mentora će mu se pridružiti Miloš Galović , Luka Vilimonović i Dimitrije Babović.

Možete se pijaviti na našoj stranici Program prakse.

Držimo fige za uspešno i kreativno leto u Crateru!

NOVOSTI

The post Letnja praksa u Crateru: Prijave otvorene do sredine juna appeared first on Crater Training Center.

5 razloga zašto tutorijali još uvek nisu prevazišli kurseve

Jasna Milosevic — Thu, 19 May 2022 13:31:51 +0000

5 razloga zašto tutorijali još uvek nisu prevazišli kurseve

Kada pričamo o neformalnoj edukaciji u domenu digitalnih umetnosti i kompjuterske grafike, opšte je poznato da se na internetu može naći čitavo more korisnog materijala za učenje. Međutim, klasična učionica donosi sigurnost kakvu ne možete očekivati ukoliko putem stručnog usavršavanja krenete potpuno sami.

Kursevi poput onih koji se održavaju u Crateru zapravo predstavljaju seriju interaktivnih predavanja koja imaju za cilj da na metodički organizovan način prenese znanje polazniku. Ovako stečena znanja je dalje moguće primeniti u različitim situacijama i profesionalnim okruženjima.

Tutorijali, sa druge strane, imaju za cilj da prenesu znanje na neku specifičnu temu. Lako dostupni tutorijali kakve obično nalazimo na globalnim platformama za online učenje i raznim YouTube kanalima podučavaju na konto određenog primera i gledaocima obezbeđuju dovoljno informacija za izvršavanje jednog konkretnog zadataka.

To apsolutno ne znači da su tutorijali loši, štaviše, smatramo da ima odličnih i sigurni smo da svi naši predavači iz rukava mogu da izvuku listu njihovih omiljenih edukativnih kanala. Ali, razlozi zbog kojih moderni, svima dostupni tutorijali i dalje nisu prevazišli “tradicionalne” kurseve se baziraju upravo na tome da polaznici znanje usvajaju po oprobanom sistemu, a ne samo imitirajući komande.

Nadalje ćemo probrati nekoliko uobičajenih razloga zbog kojih se ljudi želljni znanja radije odlučuju za organizovane kurseve, nego samostalno učenje.

1. Kursevi okupljaju ljude sličnih interesovanja

Ljudi se za usko specijalizovane kurseve u privatnim školama opredeljuju zbog toga što u proces karijernog usavršavanja ne ulaze sami. Iz iskustva vam možemo reći da se na kursevima u niši poput naše okupljaju ljudi sličnih interesovanja i veština, spremni da pomognu jedni drugima tokom učenja, ali i kasnije u fazi traženja posla.

Umrežavanje sa drugim polaznicima i predavačima može zaista mnogo da pomogne u kontekstu kreiranja kvalitetnog portfolia, timskog rada, dobijanja preporuka i sl.

Nemali broj puta nam se dogodilo da članovi neke naše grupe pomažu jedni drugima da pronađu posao nakon kursa i ne sumnjamo da će se ta praksa nastaviti kroz svaku novu grupu.

2. Mogućnost da svakodnevno komunicirate sa iskusnim mentorima

Uobičajeni razlog zašto se ljudi, posebno oni mladi koji tek treba da zagaze u profesionalne vode, odlučuju da investiraju svoje vreme i novac u intezivne kurseve je to što im oni pružaju jedinstvenu priliku da svakodnevno rade i komuniciraju sa seniorima iz industriije, odnosno njihovim predavačima i mentorima.

Dodatni bonus je to što tokom kursa “do prekosutra” možete da “davite” predavača da vam pomaže, objasni, oceni ideju i izvedbu. U slučajevima kada na kursu rade dva predavača, ovaj aspekt je još izraženiji, što potvrđuje i Stela Mileusnić , polaznica kursa 3D Essentials.

“Naročito sam zadovoljna sistematičnim programom i posvećenim predavačima, zahvaljujući kojima se softver savladava iznenađujuće brzo. Predavači su profesionalci iz dve različite industrije, tako da se stečeno znanje ne ograničava samo na VFX ili dizajn video igara, već čini odličnu potporu na oba polja” , kaže Stela.

3. Znanje se stiče kroz simulaciju rada u profesionalnom studiju

Specijalizovani kursevi za VFX i game art u Crateru formirani su tako da simuliraju realni pajplajn u kreativnim studijima. Pri kreiranju programa naših kurseva vodili smo se opisima konkretnih artističkih pozicija u industriji, a njihovom kombinacijom, kreirali smo obrazovne programe koji odgovaraju na zahteve trenutnog tržišta rada i pripremaju polaznike za atraktivne artističke pozicije.

“Svaka oblast koja se obrađuje na kursu Environment Art je bitna, iako je kurs dosta intenzivan, smatram da je dovoljno vremena posvećeno svakoj oblasti i da je svako od nas imao priliku da dobije početničko znanje. Meni je kurs pomogao da se upoznam sa temama Environment Art-a i da nastavim dalje da gradim veštine. Da nisam pohađala kurs, ne bih imala znanje koje mi je bilo potrebno da uradim test za posao” , kaže Ana Gavrić koja od početka 2022. radi na poziciji Junior Level Artist u beogradskom Ubisoftu .

4. Upisati kurs znači investirati u svoje znanje

Investirati u obrazovanje jedna je od najvažnijih stvari koje ćete uraditi na svom karijernom putu. Organizovana predavanja, bez obzira na to spadaju li pod formalno ili neformalno obrazovanje, svakako dolaze s određenim finansijskim teretom, ali neophodno je naglasiti da kada upisujete kurs, u njega ne investirate samo novac, nego i svoje vreme i trud . Budući da tutorijali ne dolaze s ovakvom obavezom, gledaoci prema njima nemaju praktično nikakvu odgovornost i uglavnom ih gledaju sami, bez ikakve timske podške, što znači da i uspeh u učenju zavisi isključivo od njih. Sa druge strane, iskustvo pokazuje da polaznici uglavnom osećaju visok nivo odgovornosti prema vlastitom napretku kada upišu intezivan kurs.

5. Predavanja su strukturisana, a znanje primenjivo u industriji

Kao što smo i napomenuli, i mi volimo tutorijale, ali pre nego što zaronite u YouTube, preporučljivo je da pre toga znate šta vas čeka u tim nemirnim vodama. No, ne bežite od njih, ali vam savetujemo da ih ostavite za kasnije, jer kursevi pružaju strukturalno znanje koje je kasnije dosta lakše nadograđivati tutorijalima. Biće vam jasnije koje tutorijale da birate i kako da razlučite kvalitet od proseka. Na kraju krajeva, upravo naši predavači vam mogu dati najbolje preporuke u vezi sa kvalitetnim tutorijalima koje ne smete da propustite, a koji su adekvatni vašem nivou znanja.

Ukoliko vas zanima neki od kurseva iz naše ponude i želeli biste da popričamo o ovome svemu uživo, slobodno nas kontaktirajte da zakažemo konsultacije.

Marija Rakić-Lovrić i Bojana Simić , koordinatorke Crater Training Centra

BLOG

The post 5 razloga zašto tutorijali još uvek nisu prevazišli kurseve appeared first on Crater Training Center.

Letnja praksa u Crateru: Prijave otvorene do kraja maja

Branka Malenica — Tue, 26 Apr 2022 14:40:23 +0000

Letnja praksa u Crateru: Prijave otvorene do kraja maja

Crater Training Center svake godine organizujemo praksu za svoje polaznike, a ovog leta ona počinje od sredine juna.

Tražimo praktikante koji će raditi na sledećim pozicijama:

3D Generalist
Matte Painting Artist
Lighting Artist
Animator
FX Artist

Prijave primamo do kraja maja – a svoju možete poslati putem ove forme.

Držimo fige za uspešno i kreativno leto u Crateru!

NOVOSTI

The post Letnja praksa u Crateru: Prijave otvorene do kraja maja appeared first on Crater Training Center.

Kako izgleda online nastava u Crateru

Jasna Milosevic — Thu, 17 Feb 2022 15:50:14 +0000

Kako izgleda online nastava u Crateru

Virtuelna učionica u Crater Training Centru je osmišljena tako da polaznici koji kurseve slušaju online dobijaju isti kvalitet predavanja kao i oni u školi. U ovom tekstu ćemo vam objasniti kako to izgleda u praksi.

Ono po čemu se naša online nastava razlikuje od drugih je to što predavanja nisu unapred snimljena. Ova odluka je nastala iz težnje da izazove koji se javljaju tokom učenja adresiramo u realnom vremenu i da naši predavači budu u direktnom kontaktu sa polaznicima.

To znači da online polaznici nastavu prate u isto vreme kao i polaznici u učionici i mogu da komuniciraju sa predavačem kao da su fizički u Crateru.

Pre prvog časa, polaznici dobijaju kućni red za online polaznike. Nakon toga, predavači i polaznici se predstavljaju jedni drugima kako bi se što pre i upoznali licem u lice i “razbili barijeru” koja se kod polaznika javlja iz straha online da će biti zanemarani u odnosu na one koji nastavu slušaju uživo, dok u praksi to nije slučaj.

Tokom predavanja i vežbi, predavači redovno proveravaju da li online polaznici prate nastavu, da nije došlo do prekida u internet vezi ili nekih drugih tehničkih problema, a nakon što polaznici urade vežbu, predavači proveravaju da li je svaki polaznik bio uspešan u tome, pa i na taj način osiguravaju kvalitet online nastave.

O svemu ovome svedoče i izjave naših polaznika koji su sa Craterom učili na ovaj način:

Predavač Saša Živković je uradio odličan posao sa kursom ovako obimne teme za kratak vremenski period. Prešli smo veoma važne detalje vezane za program i napravili dobru osnovu za dalji samostalni rad i učenje. Kao online polaznica, nisam nailazila na probleme u komunikaciji i radu, čak mi je veoma pomogao ovaj način slušanja kursa zbog obaveza i lične organizacije. Ovo nije prvi kurs da slušam u Crater Training Centru i svima bih preporučila da probaju.

– kaže Teodora Černoh, naša online polaznica na kursu 3ds Max

Na kraju, tu su i tehnički uslovi koje naši potencijalni polaznici moraju da ispune ne bi li slušali nastavu online:

Računar (dekstop ili laptop) sa najmanje minimalnom, a preporučujemo jačom konfiguracijom koja odgovara na zahteve softvera koji se izučava na kursu (pre početka nastave, detaljnije informacije se dobijaju direktno od naših koordinatora);
Dobra internet brzina,okvirno 8MB upload i 10MB download;
Dva monitora (ili kombinacija monitor + TV ili monitor + tablet) da bi se na jednom pratio ekran predavača, dok na drugom radi polaznik;
Miš (touchpad nije adekvatna zamena);
Slušalice sa mikrofonom.

Ukoliko vas zanima da na ovaj način slušate kurseve koje nudi Crater Training Center, za detaljnije informacije se možete obratiti našim koordinatorima na school@craterstudio.com ili na broj 062 840 1100.

BLOG

The post Kako izgleda online nastava u Crateru appeared first on Crater Training Center.

Zašto je feedback ključan za tvoju karijeru

Jasna Milosevic — Tue, 09 Nov 2021 10:32:52 +0000

Zašto je feedback ključan za tvoju karijeru

Kada radite u industriji filma, u arhitekturi, gejmingu ili animaciji, neretko dolazi do gubljenja fokusa zbog mnoštva detalja i vizuelnih elemenata koje, kao artista, svakodnevno kreirate i razmatrate. No, postoji jednostavan lek za tu boljku – feedback od strane kolega.

U ovom tekstu, objasnićemo zašto je feedback važan za lični i profesionalni rast, kao to i na koji je način najbolje dati i kada je ključno tražiti mišljenje o radu. Osvrćemo se na realna iskustva, kao i na to koliko su povratne informacije važne kada se bavite vizuelnom umetnošću, posebno ako radite na projektima koje percipiraju široke mase. Jedna od takvih je svakako, umetnost kreirana za potrebe industrije video igara.

Bitno je da na početku naglasimo da je feedback nešto što je ne samo dobro za vas, već je i neophodno kako bi napredovali.

Šta je uopšte feedback?

Koncept pružanja i davanja povratnih informacija, odnosno “feedback”, nastao je iz oblasti kibernetike i odnosi se na proces gde se informacija “vraća na početak” kako bi se modifikovalo određeno ponašanje. Ovo značenje je pojam „feedback“ zadržao i u poslovnom okruženju, te podrazumeva povratnu informaciju koja je usmerena na ponašanje pojedinca ili tima i koja za cilj ima da unapredi to ponašanje. Iako u bukvalnom prevodu znači povratna informacija, feedback je mnogo više od toga.

Tokom premijerne CGAcademy: Portfolio Reviews sesije, Marija Mitić, Learning & Development Specialist iz studija Mad Head Games je istakla:

„Postoji pozitivan, korektivan i nikakav feedback. Pored feedbacka koji ti daju vetar u leđa (pozitivni), oni koji te ispravljaju (korektivni), postoji i nikakav feedback, jer kada znate šta je loše uvek možete to da popravite, za razliku od slučaja kada ne dobijete feedback i ne znate da li uopšte treba da nešto menjate ili ne.”

Pravilan tok davanja i primanja nečijeg mišljenja o vašem radu ide otprilike ovako: vi usvojite informaciju, testirate je, ukoliko želite – prihvatite ili ispravite originalan rad na konto feedbacka i izdvojite informacije koje ste naučili iz celog procesa.

Video session from CGAcademy 2021 - Pripremi se za Feedback: Saveti za tvoj prvi intervju

Koje je značenje i svrha feedbacka za mlade artiste?

U svetu gejminga i filma, feedback kojeg se najviše plašite je onaj koji dobijate nakon objavljivanja video igre ili fima pred publiku. Tada, iako je materijal prethodno prošao kroz brojne ruke i oči, ipak strepite od njihove prve reakcije i komentara. Međutim, mnogo češća i uobičajenija rutina davanja feedbacka je među zaposlenima ili na relaciji nadređen-zaposlen. Iako Q&A timovi pregledaju video igre tako što ih testiraju i prijavljuju bagove, dok se jedna igra ne dovede do savršenstva, uvek postoji određena strepnja od toga šta bi publika mogla da vidi.

U okviru prve nezavisne Portfolio Review sesije, Vladimir Kuzevski, Character Artist iz firme 3Lateral objasnio je kako ovaj proces može da funkcioniše u industriji video igara, posebno ako radite na AAA igrama i na poziciji 3D modelara:

„Recimo da kreirate 3D model lika video igre i po nekoliko sati radite na određenom delu na izrazu lica. Zbog te fokusiranosti na detalje, nekada niste u stanju da sagledate širu sliku i ne primećujete druge, možda očiglednije nedostatke na modelu. Zato, ako radite u 2D ili 3D departmanu, uvek treba da imate dva para očiju. Zbog toga i postoje timovi ili stručnjaci koji rade u istoj oblasti, jer mogu da daju konkretniji feedback o radu njihovih kolega.”

Video session from CGAcademy 2021: Portfolio Reviews I

Tako dolazimo do sledećeg poglavlja u kom objašnjavamo zašto je u davanju feedbacka ključan kontekst.

Šta je dobar feeback i na šta treba da obratite pažnju kada ga primate ili dajete?

Jako je važno da obratite pažnju na kontekst kada dajete feedback. Pružite feedback samo onda kada znate kontekst i imate dobre argumente, u suprotnom ćete samo odmoći kolegi. Vladimir Janković, Art Lead u kompaniji Nordeus, istim je povodom govorio iz uloge vođe tima – o tome koje su posledice nepoštovanja konteksta prilikom davanja povratne informacije za nečiji rad:

„Osoba koja gleda rad, možda ima referencu da vam daje povratnu informaciju u odnosu na nabolje radove na svetu. Tada ta informacija neće biti validna jer autor rada može biti na samom početku karijere. Uviđanje konteksta pomaže tome da pružite konkretan feedback na nečiji rad i time date vredne informacije, možda i ključne za njihov napredak. “

U knjizi Diskusija o dizajnu (Discussing Design), autori Adam Connor i Aaron Irizarri nude jednostavan okvir za davanje povratnih informacija za dizajnere. Međutim, ovaj metod davanja povratne informacije adaptivan je na sve kreativne industrije, a sastoji se iz nekoliko ključnih pitanja koja treba da postavite pre nego što pružite feedback..

Pitanje 1: Šta je cilj dizajna?
Pitanje 2: Koji su elementi dizajna povezani sa ciljem?
Pitanje 3: Da li su ti elementi efikasni u postizanju cilja?
Pitanje 4: Zašto ili zašto ne?

Ovaj okvir vam pomaže da se izvučete iz jednačine i uvidite u ono što ne funkcioniše. Može se primeniti i na industriju filma, samo zamenite reč dizajn sa scena. Ako nešto nije u redu sa scenom, prvo morate da shvatite zašto ta scena postoji, njen cilj. Ako ne znate cilj, nema načina da saznate da li scena radi. Zatim, projekat još više raščlanite: Koji su elementi scene i da li rade? Kada saznate cilj, trebalo bi biti prilično jednostavno da utvrdite da li elementi rade na postizanju cilja ili ne.

U još jednoj knjizi se pominje važnost davanja povratne informacije, ali ovaj put govori se o feedbacku u svetu filma i to iz ugla kompanije Pixar. U knjizi Creativity, Inc. predsednik Pixara, Ed Catmull, otkriva posebnu grupu za feedback poznate kao „Braintrust“.

Ova grupa nije samo odgovorna za Pixarov uspeh, već i pomaže studiju da spreči više od nekoliko katastrofa. Pixarov „Braintrust“ čini ne samo kolektiv ovog studija, nego i ljudi koji nisu direktno uključeni u projekat. Nisu emocionalno vezani za proces stvaranja, pa stoga mogu da daju najobjektivnije moguće povratne informacije.

Creativity Inc. - jedna od najpoularnijih knjiga o biznisu u kreativnim industrijama. Foto: Roo Reynlods, Flickr

Poenta feedbacka je da ga uvek usvojite, ali treba biti obazriv i kada ga dajete. Gotovo na svaki način, dati dobre povratne informacije je teže nego ih prihvatiti. To je disciplina – i potrebno je mnogo vremena za da bi se savladala.

Feedback je tu da pomogne timovima da ojačaju svoj dizajn, proizvode i usluge, umesto da se koristi za utvrđivanje autoriteta ili guranje agendi pod maskom “povratnih informacija”.

Odličan feedback dolazi od ljudi kojima je stalo do projekta. Iskreno govoreći, teško je popraviti nešto do čega vam nije stalo. Zato pokušajte da pronađete način da se povežete sa projektom koji kritikujete. Pronađite ono zbog čega je vama taj projekat dobar i zbog čega verujete da je koristan. Međutim, ukoliko ne osećate neku povezanost sa projektom ili sa branšom kojoj pripada, nema ništa loše u priznanju da možda niste najbolja osoba za davanje feedbacka.

„Dobra beleška govori šta nije u redu, šta nedostaje, šta nije jasno, šta nema smisla. Dobra napomena je ponuđena, na vreme, ne prekasno za rešavanje problema. Dobra beleška ne postavlja zahteve; ne mora čak ni da uključuje predloženo rešenje … Ipak, pre svega, dobra beleška je specifična. „Grčim se od dosade“, nije dobra beleška. ”

– kriterijumi Pixar grupe Braintrust, za dobru belešku (odnosno, feedback)

Negativan način na koji možete da prihvatite feedback je da negirate da je kritika istinita, da se preterano opravdavate ili da niste zadržali pribrano ponašanje. Ako je povratna informacija argumentovana i predstavljena u odgovaraućem kontektu, sa pažljivo odabirom reči izgovorenih na kulturan način, treba se zahvaliti i usvojiti taj feedback u daljem radu.

Kada je u redu tražiti feedback?

Potpuno je normalno da u svetu vizuelne umetnosti svako ima svoju percepciju stvari, zato, kada aplicirate za posao i šaljete svoj portfolio, ne ustručavajte se da tražite povratnu informaciju za svoj rad. Posebno ako su vam prethodno obećali feedback i ako mislite da možda oduzima vremena poslodavcu, to je dobra stvar, zato što pokazujete entuzijazam i da imate volju da učite.

Naredna lekcija o feedbacku zakazana je za 19. novembar u okviru sesije Portfolio Reviews koja će otvoriti drugi dan konferenije CGA Belgrade. Tom prilikom, u virtuelnoj učionici CGAcademy, priključiće nam se iskusni 2D i 3D artisti iz vodećih studija koji se bave razvojem video igara kod nas. To su Ivana Radović (PlayrixRS), Milica Mastelica (Playstudios) i Nenad Nešović (Nordeus). Oni će uživo ocenjivati odabrane portfolije gledalaca, a svoj možeš prijaviti OVDE – taman da testiraš kako dobro prihvataš feedback!

CGA 2021 - Portfolio Reviews

Izvori:
Creativity, Inc.: Overcoming the Unseen Forces That Stand in the Way of True Inspiration, Ed Catmull, Amy Wallace (Random House, 2014)
Discussing Design: Improving Communication and Collaboration through Critique, Adam Connor, Aaron Irizarry (O’Reilly Media, 2015)

Autorka teksta: Bosiljka Đikanović

BLOG

The post Zašto je feedback ključan za tvoju karijeru appeared first on Crater Training Center.