Organizovati tromesečnu praksu nije neverovatan bauk, ali nije ni tako lako kao što izgleda. Naime, potrebno je da zaposleni u kompaniji i pored svojih svakodnevnih taskova, dead lineova i situacija koje svakodnevno iskrsavaju, odrede vreme da bi osmislili projekat, postavili ga, pripremili materijale, podelili taskove, tako da kada praktikanti dođu, imaju sve jasno određeno ispred sebe. Takođe, artistima se nekad čini da su sve odlično pripremili i odradili ali u samom toku prakse shvate da nisu. Ovo zahteva ponekad savete seniornijih kolega sa više iskustva, supervizora i ljudi koji su već bili u poziciji da nadgledaju i mentorišu. Iskustvo se stiče a konstantan rad, dobijanje feedbacka od polaznika prakse i spremnost na promenu i učenje stvara majstora. Uvek smo se zalagali za to da naše mlade i nove kolege upućujemo na razne vidove stručnog usavršvanja, a vođenje projekta prakse i mentorisanje predstavlja jedan od ključnih vidova usavršavanja i pripremanja za ulogu supervizora. Ni jedan put nije lak, pa ni ovaj, ali trudimo se da konstantno učimo i napredujemo, iz svih dobrih ali i loših iskustava.

Kao najvrednije iskustvo, teško je izdvojiti jednu stvar koja bi stajala na pijedestalu prvog mesta prednosti prakse. Za nekog je to upoznavanje novih ljudi koji imaju slična interesovanja i od kojih može da se uči / koje mogu nečemu naučiti; za druge je to prilika da vežbaju i usavrše svoje veštine. Svakako, koja god stvar da vam je bila korisna ostaje vam kao dragoceno iskustvo i može vas konkretno usmeriti na to šta dalje u životu želite i kako tome da pristupite.

Ljudi se za usko specijalizovane kurseve u privatnim školama opredeljuju zbog toga što u proces karijernog usavršavanja ne ulaze sami. Iz iskustva vam možemo reći da se na kursevima u niši poput naše okupljaju ljudi sličnih interesovanja i veština, spremni da pomognu jedni drugima tokom učenja, ali i kasnije u fazi traženja posla.

Umrežavanje sa drugim polaznicima i predavačima može zaista mnogo da pomogne u kontekstu kreiranja kvalitetnog portfolia, timskog rada, dobijanja preporuka i sl.

Nemali broj puta nam se dogodilo da članovi neke naše grupe pomažu jedni drugima da pronađu posao nakon kursa i ne sumnjamo da će se ta praksa nastaviti kroz svaku novu grupu.

Uobičajeni razlog zašto se ljudi, posebno oni mladi koji tek treba da zagaze u profesionalne vode, odlučuju da investiraju svoje vreme i novac u intezivne kurseve je to što im oni pružaju jedinstvenu priliku da svakodnevno rade i komuniciraju sa seniorima iz industriije, odnosno njihovim predavačima i mentorima.

Dodatni bonus je to što tokom kursa “do prekosutra” možete da “davite” predavača da vam pomaže, objasni, oceni ideju i izvedbu. U slučajevima kada na kursu rade dva predavača, ovaj aspekt je još izraženiji, što potvrđuje i Stela Mileusnić , polaznica kursa 3D Essentials.

“Naročito sam zadovoljna sistematičnim programom i posvećenim predavačima, zahvaljujući kojima se softver savladava iznenađujuće brzo. Predavači su profesionalci iz dve različite industrije, tako da se stečeno znanje ne ograničava samo na VFX ili dizajn video igara, već čini odličnu potporu na oba polja” , kaže Stela.

Specijalizovani kursevi za VFX i game art u Crateru formirani su tako da simuliraju realni pajplajn u kreativnim studijima. Pri kreiranju programa naših kurseva vodili smo se opisima konkretnih artističkih pozicija u industriji, a njihovom kombinacijom, kreirali smo obrazovne programe koji odgovaraju na zahteve trenutnog tržišta rada i pripremaju polaznike za atraktivne artističke pozicije.

“Svaka oblast koja se obrađuje na kursu Environment Art je bitna, iako je kurs dosta intenzivan, smatram da je dovoljno vremena posvećeno svakoj oblasti i da je svako od nas imao priliku da dobije početničko znanje. Meni je kurs pomogao da se upoznam sa temama Environment Art-a i da nastavim dalje da gradim veštine. Da nisam pohađala kurs, ne bih imala znanje koje mi je bilo potrebno da uradim test za posao” , kaže Ana Gavrić koja od početka 2022. radi na poziciji Junior Level Artist u beogradskom Ubisoftu .

Investirati u obrazovanje jedna je od najvažnijih stvari koje ćete uraditi na svom karijernom putu. Organizovana predavanja, bez obzira na to spadaju li pod formalno ili neformalno obrazovanje, svakako dolaze s određenim finansijskim teretom, ali neophodno je naglasiti da kada upisujete kurs, u njega ne investirate samo novac, nego i svoje vreme i trud . Budući da tutorijali ne dolaze s ovakvom obavezom, gledaoci prema njima nemaju praktično nikakvu odgovornost i uglavnom ih gledaju sami, bez ikakve timske podške, što znači da i uspeh u učenju zavisi isključivo od njih. Sa druge strane, iskustvo pokazuje da polaznici uglavnom osećaju visok nivo odgovornosti prema vlastitom napretku kada upišu intezivan kurs.

Kao što smo i napomenuli, i mi volimo tutorijale, ali pre nego što zaronite u YouTube, preporučljivo je da pre toga znate šta vas čeka u tim nemirnim vodama. No, ne bežite od njih, ali vam savetujemo da ih ostavite za kasnije, jer kursevi pružaju strukturalno znanje koje je kasnije dosta lakše nadograđivati tutorijalima. Biće vam jasnije koje tutorijale da birate i kako da razlučite kvalitet od proseka. Na kraju krajeva, upravo naši predavači vam mogu dati najbolje preporuke u vezi sa kvalitetnim tutorijalima koje ne smete da propustite, a koji su adekvatni vašem nivou znanja.

To nas vodi do sledećeg pitanja, a to je da li se najbolji rezultati dobijaju isključivo kombinacijom pomenutih sofvera ili je Blender sve što je potrebno? Odgovor je i da i ne. Poboljšanje kvaliteta rezultata jeste dobijeno primenom ovih softvera, što i jeste jedan od razloga zašto je velikim studijima i produkcijama isplativo ulagati u njih. Ali, ako ste hobista koji radi u Blenderu i očekujete da će rezultati odjednom biti bolji kad pređete u okruženje koje vam pruža Maya, verovatnoća je da treba da naoštrite svoje veštine, ne da menjate radno okruženje. Na kraju dana, tehnike su ono što je cilj savladati, ne alat. Vežba, upornost, strpljenje i pomoć zajednice i mentora je ono što dovodi do upečatljivog i vidljivog napretka u kvalitetu rada. 

Blender jeste fantastičan alat i ima razloga zašto ga sve više i više ljudi koristi, ali na pitanja o tome koji je od ova dva softvera bolji i da li će Maya ostati na tronu ne možemo da odgovorimo ako posmatramo isključivo funkcije unutar ovih alata. Da bismo shvatili u čemu leže prave vrednosti i čari softvera kakav je Maya treba se odaljiti i sagledati širu sliku. 

Ako želite da uđete u kreativnu industriju, sticanje veština u Autodeskovim i drugim softverima je neizbežno. Maya je industrijski standard već dugi niz godina i implementirana je u pajplajnove većine studija, što je razlog zašto se i na našem kursu izučava na esencijalnom kursu za 3D početnike. 

Iako su Blender i Autodesk Maya naizgled  veoma slični, istina je da ne ispunjavaju istu ulogu. Odnosno, developeri iza ovih softvera ne teže ka istom cilju dok ih razvijaju. 

Mnoge softverske kompanije imaju svoje grupe inženjera koji su zaposleni da programiraju specifične alate i funkcije potrebne za određen studio i projekat. Na primer, Maya kod Pixara izgleda potpuno neprepoznatljivo naspram one koju koristi ILM. Veliki budžet i dve decenije su utrošene u kreiranje i usavršavanje ovog softvera da da bi se što bolje uklopio u potrebe određenog studija, te se studijima ne isplati da ga samo odjednom zamene.

Sa druge strane, najveća prednost Blendera jeste činjenica da je softver besplatan. Za mlade indie studije i početnike cena igra ogromnu ulogu, i imati alat koji može da obavi sve korake u pajplajnu u apsolutno zadovoljavajućem kvalitetu je korisno i efikasno. Takođe vredno napomene je zajednica koja podržava Blender. Mnoštvo besplatnih resursa je na raspolaganju, kao i forumi puni ljudi spremnih da pomognu kako god mogu, ne bi li nastavili da šire duh, vrednosti i cilj Blendera – a to je da uvede što više ljudi u 3D. 

Mada, dok je većina korisnika preokupirana ovom “večitom dilemom”, samo su neki svesni direktnog uticaja koji je Blender izvršio na Autodesk Maya i druge softvere. Blenderov uspeh i uticaj u 3D industriji je ne samo impresivan, nego značajan za razvoj drugih softverskih paketa. Kompanije su se trgle i zagrejale stolicu u cilju da još više poboljšaju svoje alate kako bi ubedili korisnike da treba da ih zadrže. Koji god stav imali prema ova dva softvera, ne možemo poreći činjenicu da rezultat ove polemike ipak onaj koji artistima apsolutno ide u korist, a to je poboljšanje alata koje svakodnevno upotrebljavamo.

Ko želi da postane profesionalac u industriji treba da nauči i alate koje koriste iskusni artisti (i koji lako prelaze iz jednog alata u drugi ako kompanija ili projekat to zahtevaju). Bez softvera kakav je Maya i pratećih industrijskih standarda je teško, ako ne i nemoguće razviti karijeru u oblastima kao što su Character i Environment Design za potrebe filmova i video igara, što se može videti i po obrazovnim profilima iz naše ponude, budući da su isti kreirani po aktuelnim potrebama tržišta. Ako neki projekat treba da se kompletira brzo i jeftino, Blender je idealan izbor.

Na kraju dana, najbolji alat je onaj koji umetnik ili umetnica najbolje poznaju. Nije bitna olovka, nego ko je drži. Zato bi svim budućim profesionalcima, usavršavanje artističkih veština trebalo da bude najveći fokus. 

Autor: Lorena Ignjatović Ivanović

Koncept pružanja i davanja povratnih informacija, odnosno “feedback”, nastao je iz oblasti kibernetike i odnosi se na proces gde se informacija “vraća na početak” kako bi se modifikovalo određeno ponašanje. Ovo značenje je pojam „feedback“ zadržao i u poslovnom okruženju, te podrazumeva povratnu informaciju koja je usmerena na ponašanje pojedinca ili tima i koja za cilj ima da unapredi to ponašanje. Iako u bukvalnom prevodu znači povratna informacija, feedback je mnogo više od toga. 

Tokom premijerne CGAcademy: Portfolio Reviews sesije, Marija Mitić, Learning & Development Specialist iz studija Mad Head Games je istakla:

„Postoji pozitivan, korektivan i nikakav feedback. Pored feedbacka koji ti daju vetar u leđa (pozitivni), oni koji te ispravljaju (korektivni), postoji i nikakav feedback, jer kada znate šta je loše uvek možete to da popravite, za razliku od slučaja kada ne dobijete feedback i ne znate da li uopšte treba da nešto menjate ili ne.”  

Pravilan tok davanja i primanja nečijeg mišljenja o vašem radu ide otprilike ovako: vi usvojite informaciju, testirate je, ukoliko želite – prihvatite ili ispravite originalan rad na konto feedbacka i izdvojite informacije koje ste naučili iz celog procesa.

U svetu gejminga i filma, feedback kojeg se najviše plašite je onaj koji dobijate nakon objavljivanja video igre ili fima pred publiku. Tada, iako je materijal prethodno prošao kroz brojne ruke i oči, ipak strepite od njihove prve reakcije i komentara. Međutim, mnogo češća i uobičajenija rutina davanja feedbacka je među zaposlenima ili na relaciji nadređen-zaposlen. Iako Q&A timovi pregledaju video igre tako što ih testiraju i prijavljuju bagove, dok se  jedna igra ne dovede do savršenstva, uvek postoji određena strepnja od toga šta bi publika mogla da vidi. 

U okviru prve nezavisne Portfolio Review sesije,  Vladimir Kuzevski, Character Artist iz firme 3Lateral objasnio je kako ovaj proces može da funkcioniše u industriji video igara, posebno ako radite na AAA igrama i na poziciji 3D modelara:

„Recimo da kreirate 3D model lika video igre i po nekoliko sati radite na određenom delu na izrazu lica. Zbog te fokusiranosti na detalje, nekada niste u stanju da sagledate širu sliku i ne primećujete druge, možda očiglednije nedostatke na modelu. Zato, ako radite u 2D ili 3D departmanu, uvek treba da imate dva para očiju. Zbog toga i postoje timovi ili stručnjaci koji rade u istoj oblasti, jer mogu da daju konkretniji feedback o radu njihovih kolega.”

Tako dolazimo do sledećeg poglavlja u kom objašnjavamo zašto je u davanju feedbacka ključan kontekst. 

Jako je važno da obratite pažnju na kontekst kada dajete feedback. Pružite feedback samo onda kada znate kontekst i imate dobre argumente, u suprotnom ćete samo odmoći kolegi. Vladimir Janković, Art Lead u kompaniji Nordeus, istim je povodom  govorio iz uloge vođe tima – o tome koje su posledice nepoštovanja konteksta prilikom davanja povratne informacije za nečiji rad:

„Osoba koja gleda rad, možda ima referencu da vam daje povratnu informaciju u odnosu na nabolje radove na svetu. Tada ta informacija neće biti validna jer autor rada može biti na samom početku karijere. Uviđanje konteksta pomaže tome da pružite konkretan feedback na nečiji rad i time date vredne informacije, možda i ključne za njihov napredak. “

U knjizi Diskusija o dizajnu (Discussing Design), autori Adam Connor i Aaron Irizarri nude jednostavan okvir za davanje povratnih informacija za dizajnere. Međutim, ovaj metod davanja povratne informacije adaptivan je na sve kreativne industrije, a sastoji se iz nekoliko ključnih pitanja koja treba da postavite pre nego što pružite feedback..

• Pitanje 1: Šta je cilj dizajna?
• Pitanje 2: Koji su elementi dizajna povezani sa ciljem?
• Pitanje 3: Da li su ti elementi efikasni u postizanju cilja?
• Pitanje 4: Zašto ili zašto ne?

Ovaj okvir vam pomaže da se izvučete iz jednačine i uvidite u ono što ne funkcioniše. Može se primeniti i na industriju filma, samo zamenite reč dizajn sa scena. Ako nešto nije u redu sa scenom, prvo morate da shvatite zašto ta scena postoji, njen cilj. Ako ne znate cilj, nema načina da saznate da li scena radi. Zatim, projekat još više raščlanite: Koji su elementi scene i da li rade? Kada saznate cilj, trebalo bi biti prilično jednostavno da utvrdite  da li elementi rade na postizanju cilja ili ne.

U još jednoj knjizi se pominje važnost davanja povratne informacije, ali ovaj put govori se o feedbacku u svetu filma i to iz ugla kompanije Pixar. U knjizi Creativity, Inc. predsednik Pixara, Ed Catmull, otkriva posebnu grupu za feedback poznate kao „Braintrust“. 

Ova grupa nije samo odgovorna za Pixarov uspeh, već i pomaže studiju da spreči više od nekoliko katastrofa. Pixarov „Braintrust“ čini ne samo kolektiv ovog studija, nego i ljudi koji nisu direktno uključeni u projekat. Nisu emocionalno vezani za proces stvaranja, pa stoga mogu da daju najobjektivnije moguće povratne informacije.

Poenta feedbacka je da ga uvek usvojite, ali treba biti obazriv i kada ga dajete. Gotovo na svaki način, dati dobre povratne informacije je teže nego ih prihvatiti. To je disciplina – i potrebno je mnogo vremena za da bi se savladala.

Feedback je tu da pomogne timovima da ojačaju svoj dizajn, proizvode i usluge, umesto da se koristi za utvrđivanje autoriteta ili guranje agendi pod maskom “povratnih informacija”.

Odličan feedback dolazi od ljudi kojima je stalo do projekta. Iskreno govoreći, teško je popraviti nešto do čega vam nije stalo. Zato pokušajte da pronađete način da se povežete sa projektom koji kritikujete. Pronađite ono zbog čega je vama taj projekat dobar i zbog čega verujete da je koristan. Međutim, ukoliko ne osećate neku povezanost sa projektom ili sa branšom kojoj pripada, nema ništa loše u priznanju da možda niste najbolja osoba za davanje feedbacka. 

„Dobra beleška govori šta nije u redu, šta nedostaje, šta nije jasno, šta nema smisla. Dobra napomena je ponuđena, na vreme, ne prekasno za rešavanje problema. Dobra beleška ne postavlja zahteve; ne mora čak ni da uključuje predloženo rešenje … Ipak, pre svega, dobra beleška je specifična. „Grčim se od dosade“, nije dobra beleška. ” 

–  kriterijumi Pixar grupe Braintrust, za dobru belešku (odnosno, feedback)

Negativan način na koji možete da prihvatite feedback je da negirate da je kritika istinita, da se preterano opravdavate ili da niste zadržali pribrano ponašanje. Ako je povratna informacija argumentovana i predstavljena u odgovaraućem kontektu, sa pažljivo odabirom reči izgovorenih na kulturan način, treba se zahvaliti i usvojiti taj feedback u daljem radu. 

Potpuno je normalno da u svetu vizuelne umetnosti svako ima svoju percepciju stvari, zato, kada aplicirate za posao i šaljete svoj portfolio, ne ustručavajte se da tražite povratnu informaciju za svoj rad. Posebno ako su vam prethodno obećali feedback i ako mislite da možda oduzima vremena poslodavcu, to je dobra stvar, zato što pokazujete entuzijazam i da imate volju da učite.

Naredna lekcija o feedbacku zakazana je za 19. novembar u okviru sesije Portfolio Reviews koja će otvoriti drugi dan konferenije CGA Belgrade.  Tom prilikom, u virtuelnoj učionici CGAcademy, priključiće nam se iskusni 2D i 3D artisti iz vodećih studija koji se bave razvojem video igara kod nas. To su Ivana Radović (PlayrixRS), Milica Mastelica (Playstudios) i  Nenad Nešović (Nordeus). Oni će uživo ocenjivati odabrane portfolije gledalaca, a svoj možeš prijaviti OVDE – taman da testiraš kako dobro prihvataš feedback!

Godina za nama je našoj školi donela niz novih uzbudljivih projekata, saradnji i iskustava. Njeno finale, pak, obeležiće jedan značajan jubilej: čitava decenija poslovanja sa kompanijom Autodesk, našim stalnim partnerima kroz brojne edukativne, ali i poslovne avanture.

Naša saradnja krenula je praktično od samog osnivanja škole, a celu priču podižemo na još viši nivo u januaru 2012. kada postajemo sertifikovani Autodesk trening centar. Iste godine krećemo sa obukama za umetnike vizuelnih efekata i ponudu kurseva dopunjujemo njihovim programskim paketima. Velika potražnja za talentima, a posledično i kursevima baziranim na veštinama u programu kakav je Autodesk Maya, pokazuje nam da smo odabrali pravi put. Nekoliko godina kasnije (a i zvanično 2019.) u ponudu uvodimo i specijalizovane game art kurseve na kojima se polaznici usavršavaju u oblasti umetnosti i dizajna video igara, dok Autodesk programski paketi ostaju standard u našoj nastavi.

Tokom 10 godina, preko 1500 polaznika slušalo je naše sertifikovane kurseve i njihov broj raste dok ovo čitate, a najviše smo ponosni zbog toga što većina ovih fantastičnih ljudi i danas deluje u kreativnim industrijama. Naravno, ovaj uspeh ne bi bio moguć bez male, ali jake “armije” predavača iz Crater Studija, ali i ostalih velikih kompanija, inače vrhunskih profesionalaca u oblastima koje izučavaju sa minimum pet godina aktivnog radnog iskustva u kreativnim industrijama.

Vreme je pokazalo da Autodeskovi softveri privlače najveći broj digitalnih umetnika željnih da usavrše svoje veštine u, rigovanju, animaciji, osvetljavanju scena i renderovanju. Kurs 3D Essentials se svakako izdvojio kao favorit među polaznicima, te ne treba da vas čudi što ga interno zovemo “naš best seller”. Ovaj kurs karakterističan je po tome što nudi odličnu bazu za dalje specijalizacije u oblasti kompjuterske grafike, a pored tehničkih veština, polaznici na njemu dobijaju detaljan uvid i savete iz pre ruke kada je u pitanju izgradnja karijere u industrijama kompjuterske grafike.

– Veoma sam zadovoljan kursom i stečenim znanjiem i veštinom na istom. Naučio sam dosta toga ne samo o modelovanju, već i o samom poslu i funkcionisanju same industrije. Predavači su bili u potpunosti posvećeni svakome od nas i veoma su se trudili da nam prenesu znanje i odgovore na svako naše pitanje – kaže polaznik Nenad Nenadić o svom iskustvu u našoj školi.

Nakon što uspešno završe 3D Essentials, naši polaznici se obično odlučuju za dalje kurseve koji će ih specijalizovati za radna mesta u oblasti umetnosti video igara i vizuelnih efekata, a neki od njih se okreću i video dizajnu. Upravo iz ovih razloga, Crater Training Center je proširio svoju ponudu ne samo brojem kurseva, nego i kroz programe karijernog savetovanja, mentorstva, prakse i specijalnih edukativnih inicijativa.

Zahvaljujući podršci naših partnera kakav je Autodesk, danas imamo tu mogućnost da prilagodimo program svakog našeg kursa shodno potrebama kompanija zainteresovanih da svojim zaposlenima pruže kvalitetnu edukaciju. Uvek smo otvoreni za predloge i saradnje sa novim klijentima, bilo da se radi o specijalizovanoj edukaciji za game art i VFX ili softverskoj obuci.

Pored navedenog, Autodesk nam je pružio veliku, kontinuiranu podršku u organizaciji CGA konferencije posvećene kompjuterskoj grafici. Naredna epizoda ovog poglavlja nas očekuje već sledećeg meseca, te vas pozivamo da pripremite svoje kalendare i zaokružite datume 18. i 19. novembar 2021. kada će se održati najnovije izdanje konferencije CGA Belgrade pod sloganom Embracing Metaversity.