Crater već dugi niz godina sarađuje sa srednjim stručnim školama i fakultetima koji školuju buduće stručnjake za kreativne industrije – posebno one koji se usmeravaju ka multimediji, digitalnoj umetnosti i srodnim oblastima. Kao deo te saradnje, razvili smo poseban program profesionalne orijentacije koji tokom cele godine otvara vrata učenicima željnim da saznaju kako izgleda stvarni svet filmske postprodukcije.

Tokom poseta Crater Training Centru i Crater Studiju, učenici imaju priliku da dobiju realnu sliku o tome kako funkcioniše jedan VFX pipeline – od prve skice do finalne slike. Upoznaju se sa softverima koje koristimo, projektima na kojima radimo, događajima koje organizujemo i – što je posebno važno – sa mogućnostima daljeg stručnog usavršavanja i zaposlenja.

Kroz razgovore sa predavačima, artistima i koordinatorima, učenici dobijaju odgovore na pitanja koja im školstvo ne može uvek dati: Gde mogu da se zaposlim? Kako da napravim svoj prvi portfolio? Koje veštine su danas tražene u industriji? Na kraju dana, odlaze sa više jasnoće o svojim budućim koracima – a često i sa dodatnom motivacijom.

Jedan od najvažnijih vidova saradnje koje ostvarujemo sa školama jeste organizovanje praktične nastave za učenike viših razreda. Crater Studio ima potpisane sporazume o poslovno-tehničkoj saradnji sa više obrazovnih institucija iz Beograda – između ostalog sa Elektrotehničkom školom „Nikola Tesla” i ETŠ „Rade Končar”, za obrazovni profil Multimedija.

U okviru stručne prakse, učenici drugog, trećeg i četvrtog razreda provode vreme u Crater Studiju, gde imaju priliku da uđu u produkcijski prostor, gledaju kako naši artisti rade na tekućim projektima i postavljaju pitanja iz prve ruke. Ovaj vid “učenja posmatranjem” upotpunjen je praktičnim zadatkom – svaki učenik dobija priliku da kreira mini-projekat u softveru koji već poznaje, a sve to uz mentorsku podršku naših supervizora i članova tima.

Iako je praksa u srednjim školama često nesrazmerno kratka u odnosu na stvarne potrebe učenika – obično traje nedelju ili dve dana po polugodištu – trudimo se da, u skladu sa našim uslovima i mogućnostima, pružimo što kvalitetniji uvid u ono što ih zaista čeka kada zakorače u svet rada.

Naša praksa nije „šetnja kroz studio”. Traje šest sati dnevno i podrazumeva ozbiljnu posvećenost: samostalni rad, poštovanje rokova i obavezu izrade jednog rada po izboru – kao što su modeli i scene koje delimo u nastavku. Od učenika se očekuje da preuzmu odgovornost i ulože trud, dok im artisti iz studija pružaju mentorsku podršku kroz jedan do dva obilaska dnevno. Dakle, sve ono što ih realno čeka u radnom okruženju, bez „bebisitovanja” – ali uz jasno postavljene ciljeve i podršku.

Jeste zahtevno. Nije za svakoga. Ali za one koji žele da se posvete – ima itekako smisla.

Kroz godine rada sa mladima, uverili smo se da je rana izloženost realnim radnim okruženjima presudna za donošenje informisanih odluka o karijeri. Kada se učenik od 17 godina susretne sa radnim prostorom, softverima i ljudima koji su nekada bili baš na njegovom mestu – otvaraju mu se nove perspektive. Počinje da razmišlja u pravcu “mogu i ja ovo da radim”, umesto “ovo je predaleko za mene”.

Zato u Crateru verujemo da stručna praksa i profesionalna orijentacija ne smeju biti formalnost – već strateški alat za građenje mosta između obrazovanja i industrije. I s ponosom možemo reći da taj most svakodnevno prelaze desetine mladih ljudi koji možda danas prvi put ulaze u naš studio – a sutra postaju deo tima.

Napisala Marija Lovrić 

Od arhitekata i dizajnera enterijera do građevinskih inženjera i pejzažnih arhitekata, 3ds Max je alat koji nudi mogućnosti fotorealističnog prikaza, preciznog modelovanja i animacije, ali i integracije sa softverima kao što je Unreal Engine. U Crater Training Center-u, ovaj alat je pretočen u kurs osmišljen tako da odgovori na sve potrebe moderne vizuelne prezentacije projekata.

3ds Max je decenijama prisutan u industriji vizualizacije, a posebno je cenjen u arhitektonskim i dizajnerskim krugovima. U Srbiji se koristi u gotovo svakom ozbiljnom arhitektonskom birou – što ga čini ne samo korisnim, već i traženim znanjem na tržištu rada.

Znanje 3ds Max-a otvara vrata saradnje sa domaćim i stranim firmama koje očekuju da vaši modeli budu kompatibilni sa postojećim projektima. Pored toga, kompatibilnost sa softverima AutoCAD, Revit i Civil 3D , čini ga nezaobilaznim delom svakodnevne prakse u tehničkim profesijama.

Kada je reč o prikazu projekta – bilo da se radi o enterijeru, urbanističkom rešenju ili stambenom objektu – nema prostora za kompromis. Klijenti žele da „vide“ kako će izgledati njihov prostor, a vi im to možete pružiti uz pomoć V-Ray i Corona rendera koje 3ds Max nativno podržava.

Kroz 3ds Max kurs u Crateru, naučićete kako da koristite ove alate za izradu vizuala koji nisu samo estetski impresivni, već i tehnički precizni. Od izbora materijala i tekstura, do postavke osvetljenja i kamera – procesi su optimizovani tako da ih savlada i potpuni početnik, ali i unapredi neko ko već ima osnovno znanje.

Integracija sa AutoCAD-om i Revit-om čini 3ds Max idealnim za one koji već rade u softverima za tehničko crtanje. Umesto da ručno precrtavate ili modelujete sve iznova, Craterov kurs vas uči kako da uvezete postojeće projekte i transformišete ih u impresivne 3D prikaze, spremne za prezentaciju ili animaciju.

Ovaj tok rada štedi vreme, povećava preciznost i uklanja frustracije koje nastaju kada različiti softveri ne „pričaju“ isti jezik.

3ds Max ima jednu od najbogatijih baza dodataka (plug-inova) na tržištu. Jedan od najpoznatijih je Forest Pack – moćan dodatak za proceduralno kreiranje pejzaža i vegetacije. Omogućava korisnicima da brzo kreiraju realistične parkove, šume, travnjake, pa čak i urbane površine sa hiljadama objekata.

U okviru 3ds Max kursa, ne učite samo kako da koristite osnovne alate, već i kako da proširite svoje mogućnosti korišćenjem dodatnih resursa koji se svakodnevno koriste u industriji.

Kao globalno popularan softver, 3ds Max ima ogromnu zajednicu korisnika. To znači da su tutorijali, besplatni materijali, forumi i stručni tekstovi lako dostupni – kako na engleskom, tako i na lokalnim jezicima.

U Crateru, podstičemo samostalno učenje i rad nakon kursa, ali se trudimo da sve što radimo ima uporište u realnim projektima i potrebama tržišta.

Crater Training Center je specijalizovani edukativni centar za digitalne umetnosti i produkciju. Naš program za 3ds Max za arhitekte je razvijen na osnovu povratnih informacija iz prakse – od iskusnih arhitekata, dizajnera, firmi i predavača koji svakodnevno rade u ovom softveru.

✅ Rad u malim grupama
✅ Pristup profesionalnoj opremi i licenciranom softveru
✅ Predavači sa realnim iskustvom i Autodesk sertifikatom
✅ Fokus na praktične primere i portfolijske projekte
✅ Podrška i nakon kursa kroz zajednicu i napredne obuke

Završetkom kursa 3ds Max otvaraju se vrata ka naprednijim vizualizacijama – posebno ka real-time prikazima u Unreal Engine-u. Crater organizuje i specijalizovani kurs Unreal Engine Essentials za arhitekte, koji se nadovezuje na rad u Max-u i pomaže polaznicima da kreiraju interaktivne šetnje kroz prostor, VR prezentacije i animirane prikaze projekata u realnom vremenu.

U svetu gde se vizuelna komunikacija projektnih ideja očekuje i podrazumeva, 3ds Max vam može dati prednost. U Crater Training Centru naučićete kako da tu prednost pretvorite u konkretne rezultate i profesionalni rast. Prijavi se na 3ds Max kurs OVDE!

Napisala Marija Lovrić 

Marija Rakić-Lovrić , Education manager Crater Training Centra

U težnji da što više srednjoškolaca i studenata uključimo u aktivnosti koje mogu da doprinesu njihovom kvalitetnijem obrazovanju i vanškolskim aktivnostima, kakav je bio i projekat StayNet, od prošle godine smo obnovili saradnju sa Goethe Institutom u Beogradu, na polju sprovođenja aktivnosti vezanih za mlade.

Projekat Višejezičnost je nastao kao ideja Goethe Instituta, sa idejom da deci u srpskim školama, kako u Beogradu, tako i u drugim mestima,  i kojima se uči nemački jezik, pruži prilika da učestvuju u jednoj multidisciplinarnoj aktivnosti. Partneri na ovom projektu je bilo udruženje Zabuna i naš trening centar. Projekat je sproveden u sedam partnerskih osnovnih škola u Srbiji i jednoj školi u Crnoj Gori.

Kroz spoj poezije, muzike i video montaže deca su prolazila procese stvaranja pesme na više jezika, za koju bi zatim osmislili muziku i video materijal, gde bi na kraju projekta imali zaokružen proizvod – autorski komponovanu pesmu i muzički video spot. 

Finalni proizvodi koji su nastali njihovim radom i zalaganjem, uz superviziju profesionalaca na ovim poljima, predstavljeni su početkom juna 2022. u Dečjem kulturnom centru Beograd, a takođe su prezentovani su na regionalnoj konferenciji Goethe instituta širom Evrope u septembru ove godine.

Osnovne škole širom Srbije u trci za kvalitetnije obrazovanje koje treba da ponude svojim đacima neretko nemaju sredstva da obezbede kvalitetnu opremu, dodatne aktivnosti i kadar koji bi mogao da se bavi vannastavnim aktivnostima koje bi doprinele njihovom znanju i obrazovanju. S tim u vezi, Goethe institut nastoji da kroz svoje aktivnosti pokrene saradnju sa tim školama i omogući delimičnu decentralizaciju obrazovanja. Škole u Beogradu ipak imaju bolji pristup informacijama, aktivnostima i projektima. 

Kroz ovaj projekat, deca su dobila priliku da istupe iz svojih svakodnevnih aktivnosti učenika i ukorače u novi svet koji ih je povezao na više nivoa – kreativno, kroz saradnju, timski rad, prezentaciju svog znanja, ideja i veština.

Crater Training Center je u ovoj saradnji uspeo da dobrom koordinacijom i profesionalnim predavačima da svoj doprinos tako da su deca iz osnovnih škola imala prilike da za kratko vreme prođu ceo segment video produkcije, od ideje do realizacije. Iskusni mentori i naši saradnici, reditelj Miloš Tomić i multimedijalni umetnik Vladan Djiri Vasiljević su zainteresovane učenike proveli kroz procese rada – pravljenja storiborda, odabir scenografije za snimanje, osmišljavanje kadrova i kompozicije, snimanje video materijala, snimanje svojih drugara učenika koji smišljaju i snimaju muziku i na kraju montažu snimljenog materijala. 

Napisala Marija Rakić-Lovrić
Fotografije: Goethe institut u Beogradu

Kada smo od strane Goethe Instituta, čiji smo dugogodišnji saradnici, dobili upit da se uključimo u projekat StayNet, prihvatili smo ga sa oduševljenjem.

U pitanju je projekat koji Nemačka država i Goethe instituti organizuju širom Evrope sa ciljem da motivišu mlade da uče nemački jezik i da to znanje upotrebe kako bi što pre našli posao u svojoj zemlji. Ključan deo ovog projekta je, u stvari, povezivanje srednjih stučnih škola u kojima se uči nemački jezik i privrede, tj nemačko-srpskih kompanija u kojima bi đaci mogli da primene svoje znanje jezika ali i svoja stručne veštine. Ovo je osnovna ideja projekta, mada preduzimljivi saradnici iz Goethe instituta uvek teže da svoje projekte prilagode širim potrebama i mogućnostima zajednice. Tako smo se i mi, ali i neke druge srpske kompanije, uključile u ovu priču.

U zemlji kakva je Srbija, gde postoji konstantna migracija mladih u zemlje zapadne Evrope u potrazi za bolje plaćenim radnim mestima, ovakvi projekti su od krucijalnog značaja. Ponuditi mladima mogućnost da kvalitetno rade i zarađuju u svojoj zemlji, ali ponuditi i domaćim kompanijama kvalitetan kadar koji želi da ostane ovde i radi je nešto što je teško, ali ne i nemoguće ostvariti. 

U poslednjih nekoliko godina, saradnja između obrazovnih institucija i privrede je dosta pojačana uvođenjem dualnog obrazovanja u srednje stručne škole po modelu severnih i skandinavskih zemalja, koje učenicima omogućava da znanje o svojim stručnim oblastima stiču kako u školama, tako i u kompanijama na praksama. 

Takođe, Nemačka je vodeća zemlja koja radi na ovakvim politikama. Od 2020. godine, u okviru Nemačke razvojne saradnje, Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju – GIZ, zajedno sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja implementira projekat Dijalog o zapošljavanju mladih, Inicijativa i dualno obrazovanje (DECIDE). Kroz ovakve projekte naše ministarstvo dobija podršku u idejama da reformiše srednje stručno obrazovanje, a od 2013. godine fokus je na obrazovnim profilima za zanatsko-tehnička zanimanja i uvođenju dualnog obrazovanja, nešto što može biti značajno i u sferi kreativnih IT industrija kakva je naša.

Reformom školstva, na profilima u srednjim tehničkim i grafičkim školama uvedene su istorija i teorija multimedije, dok se deo nastave izvodi u softverima za 2D i 3D kompjutersku grafiku. Pored toga, tu su fotografske i videografske sekcije, što sve zajedno učenicima omogućava povezivanje znanja i bolju sliku o zanimanjima koje ih očekuju u budućnosti.

Naša škola je na uvodnoj konferenciji 18. oktobra 2021. godine imala priliku da se upozna sa samim projektom, da se predstavi i, što je ključno, da se upozna sa predstavnicima stručnih škola širom Srbije u kojima postoji obrazovanje u sferi kompjuterske grafike. 

Ideja Goethe instituta je bila da se povežu institucije kao što je Privredna komora Srbije, Privredna komora Nemačke, srednje stručne škole i srpske i srpsko-nemačke kompanije, kako bi mogle da kreiraju dalju politiku saradnje. 

Benefiti koji je Crater Training Center ostvario svojim učešćem u ovom projektu su brojni: bolje upoznavanje sistema obrazovanja u srednjim stručnim školama u sferi koja se tiče našeg polja delatnosti, prepoznavanje njihove mogućnosti u pružanju znanja učenicima, kao i obezbeđivanju praksi i zaposlenja. Takođe, same škole su dobile direktan uvid u to šta se očekuje od kandidata koji želi da se zaposli u sferi advertajzinga, filske postprodukcije i gejminga –  u tom smislu imaju bolju predstavu kako da najbolje usavrse svoje zaposlene da mogu bolje decu da osposobe i upute za ono što ih čeka kada izađu na tržište rada.

Takođe, obostrani benefit u ovoj priči imaju svi. Crater studiju i Crater Training Centru srednjoškolci predstavljaju veliki talent pool za zapošljavanje budućeg kvalitetnog kadra, i to najuspešnije ostvaruje programom Profesionalne orjentacije, u okviru kojeg organizujemo predavanja o industriji filmskih efekata i posete đaka našem studiju gde imaju prilike da popričaju sa našim artistima.

Povezivanjem sa profesorima stručnih predmeta određenih srednjih škola, đaci su dobili mogućnost da posete Crater Studio i Crater Training Center, da se upoznaju sa procesom rada u ovoj industriji, da upoznaju artiste koji rade kod nas, a samim tim da vide da li ih interesuje ova sfera za buduce zaposlenje.Takođe, dobili su mogućnost da ih povežemo sa ostalim partnerskim firmama koje mogu da im budu zanimljive za buduće zaposlenje, kao i obavestenja o raznim besplatnim radionicama, seminarima, masterklasovima i slicnim događajima koji mogu da doprinesu njihovom profesionalnom razvoju.

Nadamo se da će ovakvih programa u budućnosti biti još više!

Napisala Marija Rakić-Lovrić
Fotografije: Goethe institut u Beogradu

Virtual Environments Lab je predstavljao dvomesečnu pripremu za šesto izdanje godišnje CGA konferencije. Sva četiri okruženja nastala na Lab-u, koristila su se kao digitalna scenografija u produkciji online dela konferencije, i to tako što su simulirala level u video igri, filmski set i televizijski studio. Pored njih, tu je bio i atmosferični “general environment” u kojem je odigrana i prva sesija na konferenciji. 

Pogledajte kako su izgledala…

Virtual Environments Lab je bio prvi letnji program pod kapom CGA konferencije koju zajedno sa saradnicima organizujemo još od 2017. godine. Bio je namenjen studentima i umetnicima koji tek ulaze u industriju, a za nas i uzbudljiva prilika da kreiramo jedan ovako jedinstven projekat sa lokalnom CG zajednicom.

Sesije koje su seodigravale baš u ovim okruženjima snimili smo ispred zelenog platna u studiju Atomic Visual Support, dok se za kvalitet celog iskustva pobrinuo Dane Blačić, tehnički direktor ovogodišnje CGA konferencije.

Art direkciju Lab-a vodio je Dimitrije Miljuš, a ključni vizuelni dizajn osmislio je Stefan Knežević. Više informacija o programu, mentorima i predavačima, naći ćete na stranici koju smo posvetili ovoj našoj inicijativi.

Za kraj smo vam spremili i zvaničan aftermovie cele ove priče. Uživajte!

Sesije snimljene u ovim okruženjima premijerno su prikazane 23. septembra 2022. u okviru online programa ovogodišnje CGA konferencije. Skoro sve sesije će uskoro moći da se pogledaju na YouTube kanalu konferencije.

Virtual Environments Lab organizovao je Crater Training Center uz ogromnu podrušku naših partnera iz kompanija 3Lateral (Epic Games), Mad Head Games, Case3D Proptech Solutions, Crater Studio, Ubisoft Belgrade, UNA TV.

Milan Ličina je dizajner novih medija i kreativni tehnolog iz Beograda. Angažovan je kao docent na Fakultetu digitalnih umetnosti Univerziteta Metropolitan i deo je inovativnog kolektiva Galerije 12. Karijeru je počeo kao CGI generalista i danas slavi čitavu deceniju rada u industriji. Zbog svega navedenog, velika nam je čast što nam se Milan ovog proleća pridružio u “zbornici” Craterove škole u ulozi predavača na kursu koji istražuje mogućnosti moćnog alata kakav je Unreal Engine.

Milana ćete najpre sresti u dugim šetnjama sa psom po Beogradu, na nekoj zanimljivoj izložbi ili u gužvi na nekom koncertu, posebno ako volite post blek metal (sa malo doom gejza). I sasvim je sigurno da ćete u bilo kojoj od pomenutih situacija uspeti da nađete zajedničku temu i razgovarate sa njim “do prekosutra”. Baš to smo učinili i mi, time obeleživši kraj letnjeg semestra u Crateru.

– Diplomirao sam dizajn industrijskih proizvoda i grafički dizajn na Beogradskoj politehnici. Na interaktivne medije sam se, pre svega, preusmerio jer sam želeo specijalizaciju koja je vezana za dizajn i tehnologije, što mi je postajalo sve zanimljivije dok sam kao student pratio scenu. U to vreme su se pojavili neki relevantni festivali, kakav je na primer bio Resonate, koje su posećivali umetnici koji su spajali tehnologiju i računarske nauke sa umetnošću. Uskoro sam i ja krenuo tim putem, jer kao industrijski dizajner sam učen i obučavan da dizajniram i formu i funkciju proizvoda koji su prvenstveno upotrebljivi, a sa druge strane i visoko estetizovani. Grafički dizajn me je naučio da vizuelno komuniciram svoje ideje, a da ih onda nekako spojim u produkt dizajn i tako uvedem interakciju. Oduvek sam želeo da spajam stvari i posmatram šta će se sa njima dogoditi, dakle onako kako kaže Rocket Raccoon: “We could just get it first and improvise”.

– Kreativni tehnolog je dizajner koji je ovladao tehničko-tehnološkim aspektima industrije u kojoj stvara pa može da razume i učestvuje u oba procesa – likovnom i tehničkom. Ili je to programer s izraženim vizuelnim senzibilitetom. U niši novih medija, to zvanje spaja Technical Design i Technical Art pozicije, što je posebno često u industriji video igara i vizuelnih efekata, ali sa sobom nosi i određene kreativne i likovne odluke.

– Godinama sam bio deo content tima u Galeriji 12 i radio kao generalista, ali su moja interesovanja više naginjala eksperimentima ka izazivanju tehnologija, izazivanju granica toga što nam tehnologija pruža pomoću čega bismo uopšte mogli da kreiramo ta naša jedinstvena scensko-vizuelna iskustva, pa se tako i moja pozicija u studiju menjala. Danas učestvujem research and development procesu, i potom integraciji za šta je korisna upotreba gejm endžina, a to me je dovelo do logične tranzicije na real-time grafiku.

– Unity bio moj nativni endžin, ali u trenutku kada je Unreal Engine 4 postao dostupan svima, bilo je suludo ne upoznati se sa tom tehnologijom. Iako je to nepopularno reći, za mene ista pravila važe i kod jednog i kod drugog, jer je meni kao umetniku ključno da radim modularno i da imam uvid u skalabilnost projekta, što mi oba endžina omogućavaju. Unreal Engine, iako besplatan, povlači određene zahteve koji nije svaki klijent spreman da podrži. Unity tim je ipak usmeren na neku drugu stranu i taj endžin je daleko lakše optimizovati. Rekao bih da su kreatori ova dva alata shvatili da ne mogu ići jedni protiv drugih, nego da postoji tržište za oba proizvoda. 

– To su definitivno bluprinti. Specifičnost ovog kursa je ta što su polaznici dobili priliku da iz prve ruke razgovaraju sa nekim ko se bavi vizuelnim programiranjem i programiranjem interakcije. Dakle, ja koristim endžine za potrebe stvaranja interaktivnog dizajna, odnosno ne bavim se developmentom igara, već aktivacijama – i kada uspem pokažem da u endžinu ne mora nužno da se pravi shooter, nego da u svom virtuelnom setu možeš da aktiviraš apsolutno bilo šta, ljudi na to jako dobro reaguju. Bez obzira na to što moje delovanje nije fokusirano na gejming, logika i mehanika koja se koristi u igrama je apsolutno ista logici aktivacija koje koristim u svom profesionalnom radu, samo je output drugačiji. Bilo da radite na izložbi ili video igri, mehanizmi kojima se projekat realizuje su identični.

– Polaznici su dosta dobro reagovali i na proceduralni dizajn. Pokazivao sam im kako parametrizacijom određenih vrednosti mogu da generišu terene i da ih automatski teksturišu, jer su ishodi kursa postavljeni tako da po završetku polaznici mogu da postanu generalisti, što smatram velikom prednošću budući da sam i sâm niz godina radio kao CGI generalista. 

– Energija grupe je bila jako dobra. Imali smo polaznike bez gotovo ikakvog iskustva, ali i iskusne profesionalce koji rade već nekih 15 do 20 godina, i svi su bili u fazonu da žele da prošire svoje znanje i da na maternjem jeziku čuju šta ima da kaže kolega koji se time profesionalno bavi. Svi su znali kako se nešto kreira, kako se modeluje, ali ih je zanimalo kako neko sa iskustvom u endžinu pristupa istim problemima, jer nismo svi uvek na početku kada krećemo u novi projekat. Oduševilo me je to što u grupi nije bilo osećaja manje vrednosti kada bi se ispostavilo da neki polaznik nešto ne zna. Svi su se međusobno podržavali i insistiralo se na tome da se svaki termin objasni čak i ako nije vezan za Unreal Engine a bitan nam je u procesu. 

– Ljudi sa najmanje iskustva koji su došli kao tabula rasa su se na polovini kursa pokazali kao najvredniji, te su najbrže napredovali jer su ulagali vreme između časova da se dalje edukuju. Širina obrazovanja koji su dobili je daleko premašila i ono zbog čega su se upisali, to bez ikakve prepotencije mogu da kažem, jer su dobili akumulirano 10 godina mog radnog iskustva.

– Mislim da je najveći izazov, u stvari, bio u tome da ih naviknem na moj tempo. Ali, nije stvar u brzini, nego u tome da Unreal Engine Essentials nije projektno orijentisan kurs, nego je kreiran sa ciljem da polaznici razumeju kako alat funkcioniše i šta sve nudi kako bi mogli dalje da postavljaju pitanja, da mu daju namenu i kreiraju svoje izazove. Bilo je ljudi koji su došli na kurs da bi kreirali pipeline za svoje firme, polaznik koji radi u vojsci je imao odlična pitanja koja se tiču optimizacije, a imali smo i jednog tinejdžera koji je super ukapirao neke stvari. Jedan polaznik koji je po struci arheolog je u startu došao sa idejom da napravi vizualizaciju manastira koji je 3D skenirao jer vidi ogroman potencijal u primeni real-time grafike za materijalizaciju svetova koji su nekada postojali – što je donekle i u liniji sa onim čime se ja bavim. Svi su oni zapravo došli kako bi njihove struke imale benefita od Unreala, ali su negde na putu shvatili da oni na ličnom nivou mogu da napreduju, da realizuju neke svoje ideje, i bilo je divno svedočiti tome. 

– Kojim god poslom se bavili danas, došli smo do tačke gde nema stagniranja. Ako hoćeš da budes aktuelan i fer prema sebi, uvek ćeš pratiti trendove. Nikada ne treba prestati sa učenjem, mogu samo da se menjaju aspektu učenja, ali ne smeš da dozvoliš sebi da ne budeš u toku u svojoj oblasti, bio to CGI ili nešto drugo. Makar je danas uz internet moguće povezivati se sa ljudima koji rade slične stvari ili koje vidiš kao kvalitetne saradnike ili uticaje.

– U našoj industriji treba pratiti šta se radi sa metahumans tehnologijom jer to je vrlo interesantan način da se neke stvari ubrzaju i automatiziju. Ovo je posebno interesantno je moj utisak da smo mi na lokalnom nivou najmanje ,,snabdeveni” u animaciji i rigingu – jer prosto nemamo dovojno specijalista u ovim oblastima, a sa druge strane imamo lokalni proizvod koji ih podržava. MetaHuman, alat koji je razvio 3Lateral, tim koji je sada deo Epica, nije samo priča o uspehu, nego je priča o tome da mi imamo lokalni tim koji je razvio globalno uspešan software za motion capture/ facial animation capture i iz toga treba učiti. Treba pratiti šta je njihov sledeći proizvod jer očigledno razumeju niše u industriji.

– Ako pričamo o formalnom učenju, ja i dalje nikako da doktoriram, a ostala mi je samo doktorska izložba i disertacija 🙂

– Prvi veliki projekat u kojem sam učestvovao je bilo svetsko prvenstvo u trkama dronova, World Drone Prix 2016 kada je čitava ova industrija bila u ekspanziji. Sve naše izložbe koje su trenutno aktuelne, a pre svega tu mislim na deo postavke u Museum of the Future u Dubaiju na kojoj smo radili, predstavljaju krunu našeg kolektivnog kreativnog i produkcionog napora.

– Uvek se trudimo da na svim tim projektima dosegnemo naredni nivo vizuelnog kvaliteta, i osnovni cilj čini on što mi u stvari želimo da postignemo sa kreativnim konceptom. Verovatno najveće zadovoljstvo ovog posla je videti posetioce koji zaista veruju da su na tim mestima zbog verodostojnosti izrade i kvaliteta narativa postavke. Kada to rezonuje sa njima, oni pokazuju emocije baš kao kad prisustvuju pozorišnoj predstavi ili koncertu, a to pre svega znači da su ljudi naučili nešto novo o sebi. 

– Oduševila me je nedavno održana izložba goblena u Etnografskom muzeju. Kada pogledaš kako je neko iskoristio medij poput šivenja i ubadanja za stvaranje izuzetno kompleksnih kompozicija, to je fascinantno. Što se interaktivnih izložbi tiče, jako su mi se dopali paviljoni Saudijske Arabije i Švajcarske na Dubai Expou. Obe države su svoja nasleđa demonstrirale intelektualno, manje su “gurale” tehnologiju. Švajcarci su dobili nagradu kao država sa najviše inovacija, i oni su to prezentovali jednostavno kroz motiv kapljica – jer njima ideje kaplju na sve strane. Paviljon Saudijske Arabije je, sa druge strane, bio potpuno high-tech, ali ga je pratio inteligentan koncept. Koristili su ornamente koji se pojavljuju u njihovom folkloru, ali je konačan utisak bio da ulazimo u viziju Saudijske Arabije same o sebi, kao da je to u stvari neka introspektivna izložba, što isto bilo jako osvežavajuće.

Prošlog petka u prostorijama škole održali smo mini svečanost na kojoj smo lansirali Virtual Environments Lab, prvi u nizu programa koji će obogatiti ponudu ovogodišnje CGA konferecije.

U pitanju je edukativni program koji će mladim digitalnim umetnicima pružiti mogućnost da se upoznaju sa različitim aspektima kreiranja okruženja za tri različita digitalna seta u alatu Unreal Engine 5. Plan je da se sva okruženja koja budu nastala tokom leta u Crateru nađu u produkciji konferencije, i to tako što će simulirati nivo u video igri, filmski set i televizijski studio (a vrlo je verovatno da ćemo smisliti još par zanimljivosti).

Kroz ove procese učesnike će voditi tim mentora koji čine iskusni 3D/Level artisti koji nam dolaze iz kompanija Mad Head Games, Ubisoft Belgrade, Case 3D Proptech Solutions, Una TV i drugih. Projekat će predvoditi tehnički direktor ovogodišnjeg CGA programa Dane Blačić, a za art direkciju zadužen je Dimitrije Miljuš.

Na konkurs za učešće nam je stigao veliki broj prijava, a neki od učesnika stigli su direktno sa kurseva Environment Art, 3D Essentials i Unreal Engine Essentials. Dvanaestoro odabranih podeljeno je u u četiri tima koja su, dok mi ovo pišemo, uveliko već počela da rade na svojim projektima, a svaki tim čine 3D Modelar, Level Artist, te Materials & Textures Artist. Pomoć u radu pružaju im tri mentoring asistenta, odnosno kandidati čije su nas prijave posebno oduševile.

U ponedeljak su učesnici počeli da rade na svojim okruženjima iz “niskog starta”, a evo šta o svemu tome ima da kaže Bojana Simić, koordinatorka programa:

“Prva nedelja Virtual Environments Lab-a je krenula punom parom i već smo dobili prve rezulatate. Polaznici su više nego spremno ušli u projekat i verujemo da će zajedno sa Danetom i mentorima iz industrije uspeti da kreiraju okruženja koja će naći svoju primenu u okviru predstojeće CGA konferencije. Veliku zahvalnost za lansiranje programa dugujemo partnerima iz industrije koji su se odazvali našem pozivu, a njihova predavanja ćemo ispratiti u narednom periodu. Posebno nas raduje što će naši učesnici i kroz ovaj program imati priliku i da pronađu svog budućeg poslodavca. Jjačanje ekosistema i negovanje talenata jeste jedna od naših glavnih misija!”

Kompletnu listu predavača i mentora koji će svojom ekspertizom podržati naše malo “virtuelno gradilište” pratite ovde, jer ćemo vas tokom leta obaveštavati o razvoju projekta.

Više informacija o CGA konferenciji sledi uskoro!

Inicijativu smo pokrenuli sa ciljem da 30 profesionalaca sa regionalne 3D scene obučimo za rad u najprogresivnijem alatu za kreiranje interaktivnog sadržaja, a u tome su nas podržali partneri iz Unreal Engine Educations i studija 3Lateral (Epic Games).

Zahvaljujući njima, specijalno za ovu priliku, finalnu cenu obuke spustili smo sa 530 na samo 70 evra! 

Trening je prvenstveno namenjen profesionalcima u oblasti vizuelnih umetnosti (to mogu biti 3D modelovanje i vizualizacija, kreiranje vizuelnih efekata, gejm art i srodnih) sa najmanje dve godine radnog iskustva. Za učešće na obuci potrebno je da prođete proces selekcije koja će se vrštiti na osnovu vašeg tehničkog iskustva, kvaliteta dosadašnjih radova i motivacione poruke.

Konkurs za učešće na obuci traje do 31. avgusta u ponoć i otvoren je za profesionalce iz Srbije i regiona.

Nastava će se održavati na srpskom jeziku, tokom oktobra i novembra u našim učionicama, a polaznici van Beograda će je pratiti online. 

Nakon glavnog dela obuke (čiji se plan i program nalaze ovde), edukativno iskustvo Train the Professionals obogatiće specijalizovana predavanja od strane eksperata iz industrije sa ciljem da polaznicima približe procese rada u njihovim studijima.

Sve detalje o programu obuke i uslovima konkursa pročitajte OVDE.