Organizovati tromesečnu praksu nije neverovatan bauk, ali nije ni tako lako kao što izgleda. Naime, potrebno je da zaposleni u kompaniji i pored svojih svakodnevnih taskova, dead lineova i situacija koje svakodnevno iskrsavaju, odrede vreme da bi osmislili projekat, postavili ga, pripremili materijale, podelili taskove, tako da kada praktikanti dođu, imaju sve jasno određeno ispred sebe. Takođe, artistima se nekad čini da su sve odlično pripremili i odradili ali u samom toku prakse shvate da nisu. Ovo zahteva ponekad savete seniornijih kolega sa više iskustva, supervizora i ljudi koji su već bili u poziciji da nadgledaju i mentorišu. Iskustvo se stiče a konstantan rad, dobijanje feedbacka od polaznika prakse i spremnost na promenu i učenje stvara majstora. Uvek smo se zalagali za to da naše mlade i nove kolege upućujemo na razne vidove stručnog usavršvanja, a vođenje projekta prakse i mentorisanje predstavlja jedan od ključnih vidova usavršavanja i pripremanja za ulogu supervizora. Ni jedan put nije lak, pa ni ovaj, ali trudimo se da konstantno učimo i napredujemo, iz svih dobrih ali i loših iskustava.

Kao najvrednije iskustvo, teško je izdvojiti jednu stvar koja bi stajala na pijedestalu prvog mesta prednosti prakse. Za nekog je to upoznavanje novih ljudi koji imaju slična interesovanja i od kojih može da se uči / koje mogu nečemu naučiti; za druge je to prilika da vežbaju i usavrše svoje veštine. Svakako, koja god stvar da vam je bila korisna ostaje vam kao dragoceno iskustvo i može vas konkretno usmeriti na to šta dalje u životu želite i kako tome da pristupite.

Ljudi se za usko specijalizovane kurseve u privatnim školama opredeljuju zbog toga što u proces karijernog usavršavanja ne ulaze sami. Iz iskustva vam možemo reći da se na kursevima u niši poput naše okupljaju ljudi sličnih interesovanja i veština, spremni da pomognu jedni drugima tokom učenja, ali i kasnije u fazi traženja posla.

Umrežavanje sa drugim polaznicima i predavačima može zaista mnogo da pomogne u kontekstu kreiranja kvalitetnog portfolia, timskog rada, dobijanja preporuka i sl.

Nemali broj puta nam se dogodilo da članovi neke naše grupe pomažu jedni drugima da pronađu posao nakon kursa i ne sumnjamo da će se ta praksa nastaviti kroz svaku novu grupu.

Uobičajeni razlog zašto se ljudi, posebno oni mladi koji tek treba da zagaze u profesionalne vode, odlučuju da investiraju svoje vreme i novac u intezivne kurseve je to što im oni pružaju jedinstvenu priliku da svakodnevno rade i komuniciraju sa seniorima iz industriije, odnosno njihovim predavačima i mentorima.

Dodatni bonus je to što tokom kursa “do prekosutra” možete da “davite” predavača da vam pomaže, objasni, oceni ideju i izvedbu. U slučajevima kada na kursu rade dva predavača, ovaj aspekt je još izraženiji, što potvrđuje i Stela Mileusnić , polaznica kursa 3D Essentials.

“Naročito sam zadovoljna sistematičnim programom i posvećenim predavačima, zahvaljujući kojima se softver savladava iznenađujuće brzo. Predavači su profesionalci iz dve različite industrije, tako da se stečeno znanje ne ograničava samo na VFX ili dizajn video igara, već čini odličnu potporu na oba polja” , kaže Stela.

Specijalizovani kursevi za VFX i game art u Crateru formirani su tako da simuliraju realni pajplajn u kreativnim studijima. Pri kreiranju programa naših kurseva vodili smo se opisima konkretnih artističkih pozicija u industriji, a njihovom kombinacijom, kreirali smo obrazovne programe koji odgovaraju na zahteve trenutnog tržišta rada i pripremaju polaznike za atraktivne artističke pozicije.

“Svaka oblast koja se obrađuje na kursu Environment Art je bitna, iako je kurs dosta intenzivan, smatram da je dovoljno vremena posvećeno svakoj oblasti i da je svako od nas imao priliku da dobije početničko znanje. Meni je kurs pomogao da se upoznam sa temama Environment Art-a i da nastavim dalje da gradim veštine. Da nisam pohađala kurs, ne bih imala znanje koje mi je bilo potrebno da uradim test za posao” , kaže Ana Gavrić koja od početka 2022. radi na poziciji Junior Level Artist u beogradskom Ubisoftu .

Investirati u obrazovanje jedna je od najvažnijih stvari koje ćete uraditi na svom karijernom putu. Organizovana predavanja, bez obzira na to spadaju li pod formalno ili neformalno obrazovanje, svakako dolaze s određenim finansijskim teretom, ali neophodno je naglasiti da kada upisujete kurs, u njega ne investirate samo novac, nego i svoje vreme i trud . Budući da tutorijali ne dolaze s ovakvom obavezom, gledaoci prema njima nemaju praktično nikakvu odgovornost i uglavnom ih gledaju sami, bez ikakve timske podške, što znači da i uspeh u učenju zavisi isključivo od njih. Sa druge strane, iskustvo pokazuje da polaznici uglavnom osećaju visok nivo odgovornosti prema vlastitom napretku kada upišu intezivan kurs.

Kao što smo i napomenuli, i mi volimo tutorijale, ali pre nego što zaronite u YouTube, preporučljivo je da pre toga znate šta vas čeka u tim nemirnim vodama. No, ne bežite od njih, ali vam savetujemo da ih ostavite za kasnije, jer kursevi pružaju strukturalno znanje koje je kasnije dosta lakše nadograđivati tutorijalima. Biće vam jasnije koje tutorijale da birate i kako da razlučite kvalitet od proseka. Na kraju krajeva, upravo naši predavači vam mogu dati najbolje preporuke u vezi sa kvalitetnim tutorijalima koje ne smete da propustite, a koji su adekvatni vašem nivou znanja.

Koncept pružanja i davanja povratnih informacija, odnosno “feedback”, nastao je iz oblasti kibernetike i odnosi se na proces gde se informacija “vraća na početak” kako bi se modifikovalo određeno ponašanje. Ovo značenje je pojam „feedback“ zadržao i u poslovnom okruženju, te podrazumeva povratnu informaciju koja je usmerena na ponašanje pojedinca ili tima i koja za cilj ima da unapredi to ponašanje. Iako u bukvalnom prevodu znači povratna informacija, feedback je mnogo više od toga. 

Tokom premijerne CGAcademy: Portfolio Reviews sesije, Marija Mitić, Learning & Development Specialist iz studija Mad Head Games je istakla:

„Postoji pozitivan, korektivan i nikakav feedback. Pored feedbacka koji ti daju vetar u leđa (pozitivni), oni koji te ispravljaju (korektivni), postoji i nikakav feedback, jer kada znate šta je loše uvek možete to da popravite, za razliku od slučaja kada ne dobijete feedback i ne znate da li uopšte treba da nešto menjate ili ne.”  

Pravilan tok davanja i primanja nečijeg mišljenja o vašem radu ide otprilike ovako: vi usvojite informaciju, testirate je, ukoliko želite – prihvatite ili ispravite originalan rad na konto feedbacka i izdvojite informacije koje ste naučili iz celog procesa.

U svetu gejminga i filma, feedback kojeg se najviše plašite je onaj koji dobijate nakon objavljivanja video igre ili fima pred publiku. Tada, iako je materijal prethodno prošao kroz brojne ruke i oči, ipak strepite od njihove prve reakcije i komentara. Međutim, mnogo češća i uobičajenija rutina davanja feedbacka je među zaposlenima ili na relaciji nadređen-zaposlen. Iako Q&A timovi pregledaju video igre tako što ih testiraju i prijavljuju bagove, dok se  jedna igra ne dovede do savršenstva, uvek postoji određena strepnja od toga šta bi publika mogla da vidi. 

U okviru prve nezavisne Portfolio Review sesije,  Vladimir Kuzevski, Character Artist iz firme 3Lateral objasnio je kako ovaj proces može da funkcioniše u industriji video igara, posebno ako radite na AAA igrama i na poziciji 3D modelara:

„Recimo da kreirate 3D model lika video igre i po nekoliko sati radite na određenom delu na izrazu lica. Zbog te fokusiranosti na detalje, nekada niste u stanju da sagledate širu sliku i ne primećujete druge, možda očiglednije nedostatke na modelu. Zato, ako radite u 2D ili 3D departmanu, uvek treba da imate dva para očiju. Zbog toga i postoje timovi ili stručnjaci koji rade u istoj oblasti, jer mogu da daju konkretniji feedback o radu njihovih kolega.”

Tako dolazimo do sledećeg poglavlja u kom objašnjavamo zašto je u davanju feedbacka ključan kontekst. 

Jako je važno da obratite pažnju na kontekst kada dajete feedback. Pružite feedback samo onda kada znate kontekst i imate dobre argumente, u suprotnom ćete samo odmoći kolegi. Vladimir Janković, Art Lead u kompaniji Nordeus, istim je povodom  govorio iz uloge vođe tima – o tome koje su posledice nepoštovanja konteksta prilikom davanja povratne informacije za nečiji rad:

„Osoba koja gleda rad, možda ima referencu da vam daje povratnu informaciju u odnosu na nabolje radove na svetu. Tada ta informacija neće biti validna jer autor rada može biti na samom početku karijere. Uviđanje konteksta pomaže tome da pružite konkretan feedback na nečiji rad i time date vredne informacije, možda i ključne za njihov napredak. “

U knjizi Diskusija o dizajnu (Discussing Design), autori Adam Connor i Aaron Irizarri nude jednostavan okvir za davanje povratnih informacija za dizajnere. Međutim, ovaj metod davanja povratne informacije adaptivan je na sve kreativne industrije, a sastoji se iz nekoliko ključnih pitanja koja treba da postavite pre nego što pružite feedback..

• Pitanje 1: Šta je cilj dizajna?
• Pitanje 2: Koji su elementi dizajna povezani sa ciljem?
• Pitanje 3: Da li su ti elementi efikasni u postizanju cilja?
• Pitanje 4: Zašto ili zašto ne?

Ovaj okvir vam pomaže da se izvučete iz jednačine i uvidite u ono što ne funkcioniše. Može se primeniti i na industriju filma, samo zamenite reč dizajn sa scena. Ako nešto nije u redu sa scenom, prvo morate da shvatite zašto ta scena postoji, njen cilj. Ako ne znate cilj, nema načina da saznate da li scena radi. Zatim, projekat još više raščlanite: Koji su elementi scene i da li rade? Kada saznate cilj, trebalo bi biti prilično jednostavno da utvrdite  da li elementi rade na postizanju cilja ili ne.

U još jednoj knjizi se pominje važnost davanja povratne informacije, ali ovaj put govori se o feedbacku u svetu filma i to iz ugla kompanije Pixar. U knjizi Creativity, Inc. predsednik Pixara, Ed Catmull, otkriva posebnu grupu za feedback poznate kao „Braintrust“. 

Ova grupa nije samo odgovorna za Pixarov uspeh, već i pomaže studiju da spreči više od nekoliko katastrofa. Pixarov „Braintrust“ čini ne samo kolektiv ovog studija, nego i ljudi koji nisu direktno uključeni u projekat. Nisu emocionalno vezani za proces stvaranja, pa stoga mogu da daju najobjektivnije moguće povratne informacije.

Poenta feedbacka je da ga uvek usvojite, ali treba biti obazriv i kada ga dajete. Gotovo na svaki način, dati dobre povratne informacije je teže nego ih prihvatiti. To je disciplina – i potrebno je mnogo vremena za da bi se savladala.

Feedback je tu da pomogne timovima da ojačaju svoj dizajn, proizvode i usluge, umesto da se koristi za utvrđivanje autoriteta ili guranje agendi pod maskom “povratnih informacija”.

Odličan feedback dolazi od ljudi kojima je stalo do projekta. Iskreno govoreći, teško je popraviti nešto do čega vam nije stalo. Zato pokušajte da pronađete način da se povežete sa projektom koji kritikujete. Pronađite ono zbog čega je vama taj projekat dobar i zbog čega verujete da je koristan. Međutim, ukoliko ne osećate neku povezanost sa projektom ili sa branšom kojoj pripada, nema ništa loše u priznanju da možda niste najbolja osoba za davanje feedbacka. 

„Dobra beleška govori šta nije u redu, šta nedostaje, šta nije jasno, šta nema smisla. Dobra napomena je ponuđena, na vreme, ne prekasno za rešavanje problema. Dobra beleška ne postavlja zahteve; ne mora čak ni da uključuje predloženo rešenje … Ipak, pre svega, dobra beleška je specifična. „Grčim se od dosade“, nije dobra beleška. ” 

–  kriterijumi Pixar grupe Braintrust, za dobru belešku (odnosno, feedback)

Negativan način na koji možete da prihvatite feedback je da negirate da je kritika istinita, da se preterano opravdavate ili da niste zadržali pribrano ponašanje. Ako je povratna informacija argumentovana i predstavljena u odgovaraućem kontektu, sa pažljivo odabirom reči izgovorenih na kulturan način, treba se zahvaliti i usvojiti taj feedback u daljem radu. 

Potpuno je normalno da u svetu vizuelne umetnosti svako ima svoju percepciju stvari, zato, kada aplicirate za posao i šaljete svoj portfolio, ne ustručavajte se da tražite povratnu informaciju za svoj rad. Posebno ako su vam prethodno obećali feedback i ako mislite da možda oduzima vremena poslodavcu, to je dobra stvar, zato što pokazujete entuzijazam i da imate volju da učite.

Naredna lekcija o feedbacku zakazana je za 19. novembar u okviru sesije Portfolio Reviews koja će otvoriti drugi dan konferenije CGA Belgrade.  Tom prilikom, u virtuelnoj učionici CGAcademy, priključiće nam se iskusni 2D i 3D artisti iz vodećih studija koji se bave razvojem video igara kod nas. To su Ivana Radović (PlayrixRS), Milica Mastelica (Playstudios) i  Nenad Nešović (Nordeus). Oni će uživo ocenjivati odabrane portfolije gledalaca, a svoj možeš prijaviti OVDE – taman da testiraš kako dobro prihvataš feedback!

Efekat organskog modelovanja je ogroman i verovatno niste ni svesni da ova veština oblikuje vaš profesionalni i svakodnevni život. Postoje industrije koje se danas ne mogu zamisliti bez upotrebe trodimenzionalnih modela, a to su prvenstveno industrija zabave (odnosno filmovi, animacija, računarske igre), medicine (hirurgija) i prerađivačka industrija. Prema rečima stručnjaka, 3D modelovanje dovelo je do pojave virtuelne kinematografije gde pokreti simulirane kamere nisu ograničeni zakonima fizike. Dakle, za kompjuterski generisane slike nije potrebna fizička kamera, već se manipuliše virtuelnom kamerom u 3D okruženju.

Što se tiče televizijskih serija, prema platformi Concept Art Empire, produkcija serije „Igra prestola“ bila je jedna od onih koje su maksimalno koristile 3D modelovanje. Zajedno sa animacijom, oni su osmišljavali sve za maketu svake epizode ​​pre snimanja. Verovatno jedan od najpoznatijih 3D modelovanih ili animiranih filmova je Avatar. Dinosaurusi u filmovima o parku iz doba Jure, zmajevi iz Vesterosa, storenja kakav je King Kong su takođe 3D modelovani od nule.

Zanimanje 3D umetnika privlači sve više kreativnih ljudi: umetnika, ahitekata, vajara. U savladavanju ove veštine pomaže talenat, ali rad na projektu zahteva i upornost, a za postizanje rezultata potrebno je mnogo vremena. Da biste dobili veliku platu, potreban vam je impresivan portfolio, a da biste ga popunili, potrebne su vam najmanje dve do tri godine iskustva.

Takođe, postoje programi koje morate da savladate i iskustvo koje treba da steknete kako biste bili konkurentni na tržištu. Ali, nije to toliko teško uz kvalitetnu edukaciju i predavače koji umeju da vam prenesu znanje i primere iz poslovnog sveta, od zahteva klijenata do slobodnih kreacija.

Šta je 3D organsko modelovanje?

Organsko modelovanje je deo šireg pojma 3D modelovanja. Razlika je u tome što se 3D modelovanje odnosi na kreiranje bilo kojih trodimenzionalnih oblika, dok je organsko modelovanje kreiranje živih bića. Međutim, granica između organskog i modelovanja neorganskih  površina ne može jasno da se utvrdi, te je najbolje objasniti obe oblasti.

Modelovanje tvrde površine ili hard surface modeling se naizgled čini manje kompleksno od organskog modelovanja, mada u praksi to nije tako, jer i tvrdi modeli umeju da budu izuzetno kompleksni i složeni. Ova grana modelovanja je prisutna u arhitekturi, inženjerskom produkt dizajnu i automobilskoj industriji, ali je zastupljena i u industriji zabave – kao što su filmska industrija i industrija video igara.

Objekti sa kojima se radi pri hard surface modelovanju zahtevaju isti nivo pažnje prema detaljima kao i organski modeli. Najjednostavniji primeri ovoga mogu biti nabori u zavesi ili mekane obline plišane fotelje, ali sežu do kompleksne robotike i digitalnih okruženja za koje je, pored same veštine modelovanja, potrebno i opšto znanje dizajna i same strukture mehanike koja se replicira.

Pod organskim modelovanjem spada izrada statua čoveka ili životinje, kao i, naravno, sve biljke, drveće, insekti, i i vanzemaljska stvorenja. Međutim, kada se posmatra način na koji se kreira model, i rad na bilo kojem modelu sa naborima i pregibima se takođe može klasifikovati kao organsko modelovanje. To mogu biti polja lave, posečena stabla, isklesane površine, arhitektonski ukrasi itd. Zbog toga je granica hard surface i organskog modelovanja i dalje zamagljena, ali se zbog lakše komunikacije sa klijentima i dalje insistira na njihovoj razdvojenosti. Neki 3D umetnici prave sve automobile, neki samo ljude, a neki uživaju u arhitekturi. Razdvajanje između organskih i neorganskih modela pomaže klijentima da razjasne sa kojim modelom im je najugodnije da rade. Na primer, ako klijent traži vizualizaciju pri izgradnji proizvoda, tražiće modelara koji radi sa neživim modelima, a ako mu je potrebna životinja za video igru, znaće da treba da traži organskog modelara.

Ukoliko ste umetnik koji promoviše svoje veštine, u svom portfoliju obavezno navedite koji je tip 3D modelovanja vaša jača strana i u čemu imate najviše iskustva.

Anatomija predstavljena u poligonima

Kao 3D artist specijalizovan za organsko modelovanje, morate da budete upoznati sa suštinom anatomije modela.

Baviti se organskim modelovanjem zahteva pravilno razumevanje anatomije i topologije iz stvarnog života, jer u ovom poslu modelujete živa bića. Obično su to ljudi i životinje, a nekada mogu da budu kreacije iz mašte. Poznavanje anatomije je potrebno u ovom početnom procesu jer ćete često graditi anatomiju modela od nule. Lako upasti u zabludu da mišićni ili koštani sistem nije bitan jer se tehnički ne vidi, ali upravo slabo poznavanje anatomije dovodi do toga da delovi tela “plutaju” po površini. Ovo je česta početnička greška koju je samostalno teško definisati bolje od “nešto ne štima” i koja se najefikasnije ispravlja uz ruku i savet stručnjaka.

Svaki 3D model se sastoji od određenog broja poligona, dok se svaki poligon sastoji iz tačaka (vertex – vertices), i ivica (edge – edges). Ceo skup poligona i njegov tok se naziva geometrija, to jest, tok geometrije. Dodavanjem, oduzimanjem i manipulacijom postojećih poligona oblikujemo ovu geometriju u željenu formu. Što je više poligona, to je model kompleksniji, to jest, moguće je napraviti više detalja. U zavisnosti od uloge modela broj poligona varira.

Ako je model namenjen za film, broj poligona će biti značajno veći nego što bi bio u video igri. Imajući u vidu da je rad sa kompleksnijim modelima računarski zahtevniji, razumljivo je zašto modeli za video igre imaju manji broj poligona – računar mora da obrađuje podatke modela u realnom vremenu, to jest svake sekunde koje igrač igra, nasuprot kod filmova gde ih je potrebno obraditi samo jednom. Pored ovoga, pokretljivost karaktera predstavlja još jedan faktor koji značajno utice na proces modelovanja. Ako će model biti animiran, sama struktura i tok njegovih poligona (topologija) mora biti kreirana na odredjeni način sa posebnom pažnjom posvećenom na pokretljive delove modela. Ovo je veština koju modelar najbolje uči kroz iskustvo i repeticiju; svaki model je jedinstven i broj rešenja je raznovrstan.

Naoružani znanjem anatomije i usmereni ulogom modela, sledeći korak je odabir radnog okruženja za njegovu kreaciju. Iako se organski modeli mogu napraviti u standardnim 3D softverskim paketima kao Maya, 3ds Max ili Blender, primena softvera za digitalno vajanje je visoko preporučena, a čak često i neizbežna. Nevezano da li je model za video igru ili film, efikasnost, detaljnost i fleksibilnost koju pružaju programi za vajanje su nezamenjivi. Vajanje (sculpting) podrazumeva deformaciju “digitalne gline” sa četkicama. Veliki dijapazon četkica daje brži i detaljniji rezultat nego standardne tehnike modelovanja. Kombinovanje ovog sa primenom grafičke table za digitalno crtanje (pen pressure sensitive tablets) doprinosi imerziji umetnika u svoje delo.

Teško je pričati o programima za digitalno vajanje, a ne spomenuti višegodišnji industrijski standard ZBrush, proizvod developera Pixologic. Nedostižan u svom algoritmu za obradu modela sa ekstremno visokim brojem poligona, ZBrush je nemilosrdno kritikovan po svom interfejsu, od početnika, kao i od profesionalaca u industriji. Iako se pretežno koristi za ogransko modelovanje, Pixologic je u poslednjih par godina uložio veliki trud u razvitak alatki za neorgansko modelovanje, pa čak i simulaciju tkanine. Za razliku od standardnih 3D paketa, gde je brojna kompeticija uvek bila prisutna, ZBrush je držao titulu industrijskog standarda, koju je tek nedavno softver Blender uspeo da uzdrma.

Poznavanje ZBrush programa i anatomije su osnove modelovanja, dok se napredne veštine stiču daljim praktikovanjem tog znanja u praksi kreiranja likova.

Zašto je ova pozicija danas tako tražena

Organsko modelovanje popularno među stvaraocima i ljubiteljima kompjuterske grafike zato što pruža mogućnost da postignete fotorealistične i hiperrealistične rezultate primenjive u industriji filmova, video igara ili animacije. Vešti umetnici mogu da pređu iz industrije video igara u industriju filma i nazad, iako postoje različita tehnička ograničenja.

Velike korporacije poput Facebooka, Googla, Amazona i Netflixa godišnje izdvajaju milijarde dolara za razvoj tehnologija virtualne stvarnosti i stvaranje sadržaja koji podržava 3D grafiku, te su brojna zanimanja iz ovih oblasti sada izuzetno tražena. Kreiranje organskih modela počinje da se traži u sve više sektora i ukoliko želite da se obrazujete u ovoj sferi, požurite dok profesija ne dobije konkurenciju.

Kursevi iz organskog modelovanja u našoj školi namenjeni su početnicima, kao i iskusnim digitalnim umetnicima koji će kod nas usavršiti napredne veštine. Za apliciranje za posao organskog modelara u domaćim kompanijama preporučljivo je da pređete oba kurikulima – koje sada možete upisati i u okviru akreditovanog obrazovnog programa 3D Character and Organic Modeling nakon čega dobijate uverenje o stečenoj kompetenciji koje izdaje Agencija za kvalifikacije pri Ministarstva prosvete.

Pročitajte više detallja o pomeutim obrazovnim celinama:
Organic Modeling I – ZBrush (početni)
Organic Modeling and Texturing II (napredni)
3D Character and Organic Modeling (akreditovani program)

 

Organic Modeling: Javni čas

Organic Modeling I

Organic Modeling and Texturing II

Predavač:  MILOŠ VUKOVIĆ

13. JUL 2021  —  18h  — ONLINE

Saznajte sve što vas zanima o kursevima Organic Modeling I i Organic Modeling and Texturing II

U okviru besplatnog online časa, predstaviće vam se naš novi predavač Miloš Vuković, akademski vajar i izuzetni 3D Artista, inače modelar u beogradskom Ubisoftu.

Predavanje je namenjeno svima onima koji žele da napreduju na polju kompjuterske grafike, bez obzira na nivo predznanja, a Miloš će vam otkriti tajne digitalnog vajanja u pavom smisliu te reči.