Marija Delibašić: Digitalno slikarstvo mi je otvorilo vrata filmske industrije
Sa našom nekadašnjom polaznicom i koleginicom Marijom Delibašić pričamo o tome kako znanja stečena na umetničkim fakultetima možete da prenesete u digitalne medije i na taj način lansirate karijeru u jednoj od najbrže rastućih industrija danas.
Marija Delibašić (nekada Jovković) radi u VFX industriji poslednjih 10 godina. Formalno obrazovanje stekla je kombinujući studije slikarstva na Fakultetu primenjenih umetnosti, kao i studije istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Ali, njena radoznalost nije tu stala, te je ubrzo po završetku studija upisala kurs Matte Painting and Environment Design koji joj je, kako kaže, otvorio prozor u svet VFX industrije. Neko vreme, Marija je radila i u Crater studiju, a danas je Senior Matte Painter and Texture Artist kod naših saradnika u Bunkeru. Tokom karijere radila je kako realistične kadrove za filmove i serije, tako i sinematike za video igre u fantasy maniru.
Zanimljiv karijerni put naše nekadašnje koleginice podstakao nas je da sa njom popričamo o tome kako je uopšte ušla u svet vizuelnih efekata.
Upisala sam slikarstvo sa uverenjem da ću po završetku studija raditi i živeti od svoje umetnosti u onom klasičnom i pomalo romantičarskom smislu, kako zamišljamo umetnike 19. i 20. veka. Konkurisala sam za izložbe i umetničke projekte u zemlji i inostranstvu. Imala sam uspeha u tome, periodično izlagala i prodavala radove, ali vremenom sam shvatila da takav način života ne donosi izvesnost kakvu sam priželjkivala. Zahtevalo je puno odricanja, a često to nije pratio uspeh kakav bi mlada osoba očekivala. Vremenom, moji snovi o umetničkoj karijeri su bledeli,a ipak, jedino što sam znala i volela da radim bila je umetnost – započinje Marija svoju priču osvrnuvši se na period “tranzicije” iz klasične u digitalnu umetničku praksu:
Danas sam svesna da samo mali procenat umetnika živi od slikarstva, vajarstva ili nekih drugih klasičnih umetnosti i takva situacija nije samo kod nas, već u celom svetu. Analognu umetnost zamenila je digitalna na isti način na koji danas ne pišemo pisma već šaljemo poruke – i u tome nema ničega lošeg. Umetnost u klasičnom smislu najvećim delom je nastavila da živi u digitalnoj formi dok su savremene umetničke prakse dominantno prešle u konceptualnu umetnost.
CTC: Kad si počela da izučavaš matte painting veštine, što te je na kraju i dovelo do Cratera?
Marija: Za nas koji smo skloniji tradicionalnijim formama izražavanja, digitalni prostor postao je platforma za dalji rad i razvoj. Još na početku karijere sam shvatila da tradicionalni pristup slikanju ima veću perspektivu u digitalnim medijima nego na bilo kakvim savremenim umetničkim konkursima, te je moj izbor logično pao na digitalno slikarstvo i zainteresovala sam se za vaš kurs. Želja mi je bila da znanja stečena na umetničkim fakultetima prenesem u digitalne medije i da na taj način započnem svoju karijeru i profesionalni pravac.
Kako ti se dopala nastava na kursu Matte Painting and Environment Design?
Marija: Kurs je odlično koncipiran, a predavač Dejan Deki Vukadinović jako posvećen i zanimljiv. Časovi i vežbe bili su dovoljni da me osposobe za rad u studiju. Sećam se da je na jednom od prvih časova Deki tražio da za domaći zadatak odaberemo par matte painting radova dostupnih na internetu koji su našem senzibilitetu bliski i to da prezentujemo na narednom času. Takav individualni pristup činio mi se jako dobar. Na kursu je negovao naše specifične kvalitete. Neko je više bio naklonjen concept art-u, a neko brzom matte painting kolažu kojim smo vrlo brzo ovladali u toku kursa.
Kako je na kraju došlo do odluke da ostaneš u Crateru?
Marija: Nakon završenog kursa ukazala se mogućnost da neki od nas odu na praksu u Crater Studio. Ja sam imala tu sreću da nastavim sa praksom u Crateru i tu je započela moja profesionalna karijera VFX artiste. U studiju sam znanje brzo nadogradila. Projekti su bili dinamični i raznovrsni i uključivali su filmove, reklame i animirane filmove. Vremenom sam ovladala i drugom veštinom – teksturisanjem. Moje oduševljenje je bilo još veće kada sam shvatila koliko je oblast koju sam tada samo zagrebala bila velika i koliko ima prostora za dalje učenje i usavršavanje
Postoje li neki projekti na kojima su u to vreme radila a na koje si posebno ponosna?
Marija: U prvim godinama to oduševljenje je bilo najveće u trenucima kada izađe film na kojem smo zajedno kao ekipa radili i kada nakon toga svi zajedno odemo na premijeru. Meni su takvi trenuci radosti i ponosa ostali urezani za ceo zivot. Neki od naslova na kojima sam tada radila su Eden, Muhammad: The Messenger of God, Na mlečnom putu, The King’s Daughter i mnogi drugi.
Kako je dalje tekla tvoja karijera?
Marija: Kasnije sam proširila interesovanje i na 3D i posle nekog vremena prešla u drugi beogradski studio, Bunker, koji se dominantno bavi izradom sinematika za video igre. Sa kraćim prekidima, u tom studiju sam ostala do danas gde radim na poziciji Senior Matte Painter and Texture Artist. Neki od sinematika iz tog perioda karijere koje bih volela da izdvojim su Plants vs Zombies, Summoners War, Dawn of Titans, Phageborn…
Marija: Još jedan period koji bih izdvojila kao prekretnicu u karijeri bio je rad u Fried studiju, gde sam radila na dva serijala Leverage: Redemption i Besa 2. Najveći izazov je bio kada je počela epidemija korona virusa. Tada se komplatan rad preselio kod kuće i onda sam shvatila da i u uslovima pandemije ova profesija ima perspektivu jer može da se radi potpuno online, odnosno iz kuće ili nekog drugog prostora koji vam je prijatan za rad. Dok su se druge profesije gasile u vreme pandemije i zaustavljale proces proizvodnje, kreativne industrije su nastavile da rastu i u tom periodu. Sada, deset godina od mojih profesionalnih početaka, VFX i gejming su postale poznate profesije i ljudima više nije strano kada kažete da radite vizuelne efekte za film ili seriju. uz velike serijale kakvi su Game of Thrones, The Rings of Power, Avatar sve više ljudi se odlučuje da uđe u ovaj svet.
Volela bih da budućim artistima približim poziv Matte Painter-a i podržim kolege umetnike da prošire polje delovanja na digitalne medije jer će im to doneti mnogo novih perspektiva za profesionalno iskazivanje a veštine naučene u tradicionalnim tehnikama biće im dobra potpora u radu. Oblast 3D-a je jako široka i ima mnogo prostora za učenje i profesionalno usavršavanje praktično za ceo život. Takođe je jako dinamična i nikada vam ne može dosaditi jer pruža mogućnost da se iz jedne oblasti uvek možete prebaciti u drugu bila to animacija, modeling, texturing, FX, matte painting, environment ili concept art i mnoge druge. Što se izbora posla tiče, sve navedene veštine imaju primenu u filmovima, serijama, industriji video igara, reklamama što je dovoljno raznovrsno da svako može da odabere pravac koji mu odgovara.
– zaključuje naša sagovornica.
Naredna iteracija kursa Matte Painting and Environment Design u našoj školi je zakazana za mart 2023., što znači da nije kasno da dodate i svoje ime na listu polaznika. Nadamo se da vas je ovaj razgovor ohrabrio baš u tom smeru!
Sa Marijom razgovarala Branka Malenica
Foto: Andreja Marković Venator