Praksa u Crater Training Centru - Mitovi i legende!
Još jedna letnja praksa je za nama, a mi polako sumiramo utiske i razmišljamo šta ljudi očekuju od prakse, šta realno dobiju i kako to najbolje uklopiti. Zato želimo da podelimo naše viđenje ove teme sa vama, kada je pitanju Crater Summership. Probali smo da u ovom tekstu obuhvatimo šta možete da očekujete od naše prakse, koji su organizacioni problemi, kojih i mi sami često nismo svesni, koje su prednosti prakse i zašto je dobro da se ipak prijavite.
Crater Training Center i Crater Studio tradicionalno, već 12 godina, organizuju letnju praksu gde se mladi ljudi mogu upoznati sa pajplanom rada u studiju za animaciju i filmsku postprodukciju, čime se Crater Studio prvenstveno i bavi, ali takođe i sa radom na nekim projektima koji se tiču virtuelne produkcije, gaminga, i slično.
Ovaj vid organizacije se pokazao kao veoma koristan kako za nas same kao kompaniju, u smislu pravljenja talent pool-a i odabira budućih zaposlenih, tako i za same artiste i supervizore koji svoje veštne usavršavaju upravo u radu sa početnicima. Međutim, tokom svih ovih godina, nailazili smo na razne probleme koje smo težili da prevaziđemo dobrom saradnjom i organizacijom, što nažalost nije uvek moguće. U narednom tekstu želim da ukažem na najčešće situacije na koje smo nailazili kao problematične, kako sa strane samih praktikanta, tako i sa strane nas samih, organizatora.
Zablude o praksi iz ugla kompanije vs ugla polaznika
Kroz komunikaciju sa našim praktikantima, trudimo se da sakupimo njihova iskustva, ideje, vizije ali i utiske nakon što završe letnju praksu kod nas. Ovo ima višestruki značaj – kao prvo, da sagledamo sopstvene mane, u smislu organizacije, odabira projekta, mentorisanja i slično, tako da bi i kompanija a i polaznici prakse imali što bolji učinak. Takođe, pored korisnih informacijama šta je to što mi treba da uradimo da bi poboljšali sopstveni učinak, često nam se dešavalo da naiđemo i na određena neispunjena očekivanja kod samih polaznika prakse, o kojima je dobro pričati da bi ljudi bolje razumeli šta će ih očekivati a šta neće kada dođu kod nas na praksu.
Mit No1 – hardcore mentorstvo
Većina polaznika praksi u našoj kompaniji, bilo da su stranci ili ljudi sa domaćeg područja, često nisu bili zadovoljni količinom mentorisanja koju su na praksi dobili. Naime, na samom početku prakse, sa polaznicima iskomuniciramo kako će sama praksa izgledati: vi dolazite svaki dan određeni period u toku dana dok je radno vreme supervizora, imate dnevne i nedeljne taskove, mentor će jednom dnevno doći da vas obiđe i vidi šta se dešava u smislu kako napredujete i imate li problema. Pojedinim polaznicima ovo je sasvim dovoljno, nekima nije dovoljno ali je u redu, a neki budu jako nezadovoljni ovim tempom. Sto se prakse tiče kao ideje, poenta je da simulira samo studijsko okruženje, gde dobijete task i vreme da ga završite, a neko od starijih kolega vas ‚‚mentoriše‚‚ tako što vas ponekad obiđe ili ukoliko se mučite duže vreme a neko ko dalje u pipeline radi sa vašim materijalom će uskočiti da vidi šta nije u redu. Trudimo se da na praksi nema babysittinga i da se polaznici što više ohrabruju da samostalno rade, jer ih to na poslu svakako čeka.
Mit No2 – ne mogu da prepravljam svoj rad sto puta
U suštini, ovde nema mnogo mitologije, ali je veoma moguće i realno da se ona stvori. Naime, uvek smo skloni da odabiramo ljude koji imaju već razvijene umetničke kompetencije, da li kao samouki ili kroz formalno obrazovanje. Svako ko je ikad osetio umetničku iskru u sebi (uključujem tu i samu sebe), ima potrebu da svoju ideju stavi na uvid javnosti i da je dalje razvija onkako kako on želi i smatra da je lepo i dobro. Međutim, tu često svaki umetnik koji želi da razvija svoje ideje nailazi na zid, kada supervizor na praksi (a u slučaju da se negde zaposlite, to će biti klijent) kaže – ‚‚Ipak nećemo ovako da radimo, kreni sve iz početka, evo ti novi koncept.‚‚ To često ume da deluje demotivišuće, ali The customer is always right, tako da je poenta prakse da svako nauči da radi šta mu je zadato i kako mu se kaže, naravno uz dozu komentara i predloga šta bi moglo da bude bolje, ali na kraju dana supervizor je taj koji odlučuje kako će biti i šta će biti. Zvuči surovo, ali to je The best we can do.
Mit No3 – Očekujem zaposlenje nakon prakse, a nije se desilo
Jasno je da praksa ima za cilj da pripremi ljude na zaposlenje, a sa druge strane (organizatorske), praksa služi supervizorima da odaberu najbolje ljude za svoju kompaniju. Međutim, ova situacija, kao i svaka druga u životu, nije uvek idealna – dešava se da kompanija ima ili nema novih projekata ali svakako nije u mogućnosti da zaposli nove ljude, koliko god se dobro pokazali. Takođe, češća situacija je ta da kada dođe do uslova zaposlenja, praktikantu prosto ne odgovaraju uslovi rada i plata / ili da kompanija ne može da isprati uslove koje praktikant očekuje da dobije na juniorskoj poziciji. To može dovesti do razočaranja sa obe strane, ali svako iskustvo je vredno jer donosi neka nova znanja, što pojedincu što kompaniji, tako da i ako nešto ne uspe nadamo se da je svima koristilo da nauče šta i kako dalje treba da rade / menjaju u svojoj postavci.
Mit No4 – radim besplatno na projektu, firma me iskorišćava
Ovaj deo priče jako zavisi od same kompanije, na kojim temeljima je koncipirala praksu. Konkretno, u našem trening centru, na praksi ljudi rade na nekomercijalnim projektima – to u praksi znači da za projekat koji radimo nismo plaćeni. Zašto firme rade na ovakvim projektima i da li to uopšte može da bude istina? Naravno da može, a razlozi za to mogu da budu različiti – usluga prijatelju, prijateljskoj kompaniji, fakultetu sa kojima se sarađuje, itd.. Poenta je da ono na šta praktikant treba da obrati pažnju pre samog angažovanja je to da li je projekat na kome će raditi komercijalnog tipa ili ne.
Problemi organizatora
Organizovati tromesečnu praksu nije neverovatan bauk, ali nije ni tako lako kao što izgleda. Naime, potrebno je da zaposleni u kompaniji i pored svojih svakodnevnih taskova, dead lineova i situacija koje svakodnevno iskrsavaju, odrede vreme da bi osmislili projekat, postavili ga, pripremili materijale, podelili taskove, tako da kada praktikanti dođu, imaju sve jasno određeno ispred sebe. Takođe, artistima se nekad čini da su sve odlično pripremili i odradili ali u samom toku prakse shvate da nisu. Ovo zahteva ponekad savete seniornijih kolega sa više iskustva, supervizora i ljudi koji su već bili u poziciji da nadgledaju i mentorišu. Iskustvo se stiče a konstantan rad, dobijanje feedbacka od polaznika prakse i spremnost na promenu i učenje stvara majstora. Uvek smo se zalagali za to da naše mlade i nove kolege upućujemo na razne vidove stručnog usavršvanja, a vođenje projekta prakse i mentorisanje predstavlja jedan od ključnih vidova usavršavanja i pripremanja za ulogu supervizora. Ni jedan put nije lak, pa ni ovaj, ali trudimo se da konstantno učimo i napredujemo, iz svih dobrih ali i loših iskustava.
Problem No1 – Dobra organizacija projekta
Kada supervizori i artisti pomisle na to da će za 3 meseca imati mlade kolege na praksi, ideja im zvuči odlično – konačno će dobiti sveže ljude koji potencijalno mogu da se i zaposle jednog dana i mogu ih odmeniti u dosadnim zadacima koji su primereniji da ih rade juniori, jer repetitivnost pravi majstora, a oni su već na medior ili senior nivou. Međutim, prirodno je da svako ko je krenuo da se usavršava i digao svoje znanje i veštinu na viši nivo, lagano se udaljava od problema početnika i ne može lako da se vrati u tu kožu da bi video šta početnika može najviše da muči. Zbog toga je veoma bitno, da kada se uvode nove potencijalne kolege, da se jaaako dobro razradi projekat koji im je entry level za poziciju za koju su se prijavili. Ovo u najvećoj meri zavisi od stepena iskustva samog glavnog supervizora prakse – ukoliko je bio na bilo kom projektu na liderskoj poziciji, lakše će umeti da se snađe i u ovoj ulozi. Takođe, neki ljudi su rođeni da upravljaju pa se mogu lako pronaći u takvim situacijama, dok neki nisu – umetnici koji su zanešeni svojim idejama i rasplinuti u realizaciji. Bilo kako bilo, za kompaniju je ključno da radi follow up sa polaznicima tokom i posebno nakon prakse, da bi uvideli gde greše kada je postavka stvari u pitanju i da to isprave tokom tekuće ili u narednoj iteraciji prakse.
Problem No2 – Stepen iskustva novopridošlog praktikanta
U suštini, ovde nema mnogo mitologije, ali je veoma moguće i realno da se ona stvori. Naime, uvek smo skloni da odabiramo ljude koji imaju već razvijene umetničke kompetencije, da li kao samouki ili kroz formalno obrazovanje. Svako ko je ikad osetio umetničku iskru u sebi (uključujem tu i samu sebe), ima potrebu da svoju ideju stavi na uvid javnosti i da je dalje razvija onkako kako on želi i smatra da je lepo i dobro. Međutim, tu često svaki umetnik koji želi da razvija svoje ideje nailazi na zid, kada supervizor na praksi (a u slučaju da se negde zaposlite, to će biti klijent) kaže – ‚‚Ipak nećemo ovako da radimo, kreni sve iz početka, evo ti novi koncept.‚‚ To često ume da deluje demotivišuće, ali The customer is always right, tako da je poenta prakse da svako nauči da radi šta mu je zadato i kako mu se kaže, naravno uz dozu komentara i predloga šta bi moglo da bude bolje, ali na kraju dana supervizor je taj koji odlučuje kako će biti i šta će biti. Zvuči surovo, ali to je The best we can do.
Problem No3 – Projekat ne može da se završi u roku koliko raje praksa
Ne dešava se često, ali može da se desi situacija da projekat na kojem se radi ne bude završen u predviđeno vreme trajanja prakse. Uzrok mogu biti različite okolnosti – projekat je megalomanski i nije dovoljno tri meseca da se završi; praktikanti ne mogu da ostanu sva tri meseca na praksi; projekat nije vezan za release date i samim tim nije nužno da se završi… Razloga zaista može biti sijaset. Naravno, niko ne može da predvidi sve okolnosti koje mogu da iskrsnu i zakoče projekat. Zadatak samog glavnog supervizora prakse je da prati, koliko god može pored svojih redovnih obaveza na poslu, kako projekat napreduje, kakvi su izgledi da može da se završi, da osmisli šta ako se ne završi u smislu kakav benefit onda polaznici prakse imaju, kako projekat da se završi u smislu da li kolege u studiju mogu da pomognu ili kako projekat može da se nastavi sledeće godine, i slično. Načina puno ima kako materijal sa projekta može da se iskoristi za benefit samog studija ali prvenstveno i praktikanata, u smislu portfolia, samo je potrebno odrediti jasan stream i njime ići.
Nije sve tako crno, iliti prednosti pohađanja prakse
Kao najvrednije iskustvo, teško je izdvojiti jednu stvar koja bi stajala na pijedestalu prvog mesta prednosti prakse. Za nekog je to upoznavanje novih ljudi koji imaju slična interesovanja i od kojih može da se uči / koje mogu nečemu naučiti; za druge je to prilika da vežbaju i usavrše svoje veštine. Svakako, koja god stvar da vam je bila korisna ostaje vam kao dragoceno iskustvo i može vas konkretno usmeriti na to šta dalje u životu želite i kako tome da pristupite.
Zašto je dobro upasti u (haotičnu) organizaciju prakse i projekta?
Jedan veoma bitan razlog zašto je sve ovo dobro je da ono što vas ne ubije, to vas ojača, kao kada u auto školi učite da vozite na Jugu, a planirate da kupite BMV 🙂 Šalu na stranu, ukoliko se snađete u vanrednim okolnostima, naučićete da plivate u svetu malih firmi i velikih korporacija, te će vam to biti samo prednost i lakše ćete uspevati da se snađete kada se zaista zaposlite.
Zašto je dobro da stalno dobijate ispravke i promenu koncepta onog što radite?
Veoma je bitno za artistu koji želi da radi u studiju da se nauči da se ne vezuje za jednu ideju projekta, iz više konstruktivnih razloga. Svaki od tih razloga pomaže polaznicima da se unaprede i lakše i bolje zaposle, ali i da se izgrađuju kao dobre zanatlije i umetnici u svom daljem radu. Takođe je bitno da se čovek ne vezuje za isključivo svoju ideju i kreaciju, jer ovaj posao zavisi od klijenta i njegovog mišljenja. Takođe, kada se detachujete od sopstvene kreacije, smanjujete i sopstveni ego, što vam pomaže da bolje učite, korigujete se, brže i lakše napredujete u svom poslu!
Poruka za kraj - krenite na praksu, mentorišite praksu, da biste otkrili ko ste!
Marija Rakić-Lovrić , Education manager Crater Training Centra
