Šta je Motion Design, zašto je popularan i gde se koristi?
Od suptilnih animacija na pametnim telefonima do vizuelnih efekata u blokbaster filmovima, Mograph je postao sastavni deo našeg svakodnevnog života. U ovom blog postu ćemo istražiti šta je MOTION DESIGN, zašto je postao popularan i gde se može koristiti. Takođe ćemo razgovarati o budućnosti Motion dizajna i njegovom potencijalnom uticaju na različite industrije.
Motion Design ili Motion Graphics (u daljem tekstu Mograph), je kreativna disciplina koja za vizuelnu komunikaciju kombinuje principe grafičkog dizajna sa animacijom, kinetičkom tipografijom, kinematografijom, video produkcijom, 3D-om i vizuelnim efektima.
To je svestrana i dinamična forma, koja je stekla svoju popularnost zbog mogučnosti da kompleksne ideje prikaže na vizuelno privlačan i lako razumljiv način. Vremenom i sve širom upotrebom je postala moćno sredstvo za pripovedanje u digitalnom dobu. Najviše se koristi za stvaranje dinamičnog sadržaja u digitalnim medijima, marketingu, filmu i televiziji.
KAKO JE SVE POČELO?
Prvi Mograph možemo pratiti od kasnog 19. i početka 20. veka sa pojavom ranih uređaja i tehnika za animaciju kao što je kineograf, koji je proizvodio animaciju kroz sekvencu crteža. Pored njega uređaji za animaciju, koji su doprineli razvoju umetničke forme su taumatrop, fenakistoskop, stroboskop, zoetrop i praksinoskop.
Mograph je zvanično rođen 1940-ih, zahvaljujući eksperimentalnom radu Oskara Fišingera i Normana Meklarena. Tokom 1950-ih, dizajneri koji su radili uvodne naslove i početne i završne kredite za filmove, kao što su, Saul Bass poznat po filmovima “North by Northwest”, “Vertigo” i “Psycho”, Maurice Binder najpoznatiji po uvodnim naslovima za James Bond serijal i Pablo Ferro koji je radio na “Dr. Strangelove”, “The Thomas Crown Affair” i “Bullitt”, približili su Mograph široj publici.
Korišćenje analognih alata kao što je Scanimate 1960-ih i 1970-ih i razvoj digitalnih alata 1980-ih je transformisalo Mograph, čineći ga dostupnijim grafičkim dizajnerima i omogućavajući sofisticiranije animacije. Digitalna revolucija 1990-ih je dodatno proširila mogućnosti Mograph-a, pojavom softvera After Effects.
Računari su postali jeftiniji, brži i široko dostupni. Ovo ne samo da je kreiranje Mograph-a učinilo pristupačnijim, već je kasnije otvorilo potpuno novi medij: internet. U proteklih par decenija, rast upotrebe mobilnih telefona značio je da Mograph nije bio ograničen samo na ekrane računara, već na milijarde uređaja džepne veličine.
HAJDE DA POGLEDAMO U KOJIM SE INDUSTRIJAMA MOTION GRAPHICS KORISTI
• Advertajzing:
Kreiranje vizuelno privlačnog sadržaja koji drži pažnju publike i efikasno prenosi poruku.
• Obrazovanje
Na kursevima za e-učenje, obrazovnim video zapisima i interaktivnim simulacijama da objasne složene koncepte i procese na lako razumljiv način.
• Marketing
U oglasima na društvenim mrežama, eksplejnerima i video klipovima za promovisanje proizvoda i usluga i povećanje prodaje.
• Web dizajn
Koristi se u zaglavljima web sajtova, banerima i animacijama za stvaranje dinamičnog i interaktivnog korisničkog iskustva.
• Dizajn korisničkog interfejsa i iskustva (UI/UX):
Pomaže korisnicima da razumeju tok aplikacije između stranica, čini navigaciju lakšom i privlačnijom, u prelazima tokom učitavanja i za usmeravanje pažnje korisnika na komandu ili ikonu.
• Infografike
Infografika je četvrti tip sadržaja koji se najčešće deli, a zajedno sa drugim vizuelnim elementima, oni mogu povećati prodaju i do 80%.
• Film i TV
Koristi se za uvodne naslove, početne i završne kredite, holograme, korisnički interfejs i u animacijama ekrana kako bi se poboljšao sveukupni vizuelni doživljaj.
• Video igre
Za korisnički interfejs i korisničko iskustvo, scene izmedju poglavlja, a u 2D video igrama za animaciju karaktera i specijalne efekte.
• Interaktivne instalacije
Koristi se u interaktivnim instalacijama, izložbama i događajima kako bi se stvorilo vizuelno privlačno interaktivno iskustvo za publiku.
• Virtuelna realnost i proširena stvarnost (VR i AR)
Primenjuje se u aplikacijama, igrama virtuelne realnosti, korisničkim iskustvima i instalacijama proširene stvarnosti za stvaranje dinamičnog i imerzivnog korisničkog iskustva.
ŠTA NAM DONOSI BUDUĆNOST
Budućnost Mograph-a je vezana za neprestanu evoluciju novih tehnologija, trendove dizajna i kreativnost umetnika. Razvojem inovativnih principa rada sa softverima Houdini, Unreal Engine-Project Avalanche, Blender, Rive, Calvary, Jitter, Procreate, Figma, Notch i TouchDesigner, hardvera za VR i AR, HoloLens, Vision Pro i Quest i alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji Midjourney i Adobe Sensei brzo brišu linije između onoga što smatramo stvarnim i nerealnim.
U Metaverzumu takođe možemo očekivati značajan napredak, a Mograph umetnici su već u stanju da stvore iskustva i video zapise od 360 stepeni, stavljajući gledaoca tj. korisnika direktno u centar priče. Ovaj napredak ne samo da menja način na koji se animacije prave, već i proširuju mogućnosti onoga što se može postići.
Potražnja za Mographom će samo rasti kako se okružujemo sa sve više ekrana. Više ekrana znači da je potrebno više sadržaja. Mograph industrija je na ivici da bude ponovo osmišljena u narednih nekoliko godina.
Šta ćete vi uraditi da biste išli u korak sa reinvencijom Motion Design-a?
Napisao Vladan Djiri Vasiljević , predavač na kursevima, Motion Graphics 2D i Motion Graphics 3D
