Vesna Dinić Miljković: Sa svakim novim projektom, znanje i ambicije naših artista neminovno rastu
Ukoliko pratite oglase za posao u domenu vizuelnih efekata i kompjuterske grafike generalno, možda ste zapazili da se s vremena na vreme otvori radno mesto na jednoj manje poznatoj, ali izuzetno važnoj poziciji zvanoj VFX koordinator.
Kako bismo vam približili karakteristike ovog posla, ali i poželjan profil osoba koji se njim bave, danas pričamo sa jednom od omiljenih koordinatora u Crater studiju. U pitanju je Vesna Dinić Miljković, koja ima veliko iskustvo u domaćoj filmskoj produkciji, producentkinja i profesorka istorije filma.
Vesna već 15 godina radi na filmu, a u Crateru njena uloga predstavlja sponu između klijenta, producenta i samih artista, te se brine da svaki projekat teče u pravilnom i dogovorenom ritmu. Kaže da potreba da radi u ovoj industriji verovatno potiče iz njene utopističke, čak pomalo detinje želje da “živi u filmu”. Živeti film i živeti na filmu, bili su prirodan rezultat te težnje.
“Filmska produkcija je za mene bila način da obuhvatim sve moguće aspekte rada na filmu i spoznam pojedinosti i izazove svake pojedinačne faze njegove realizacije – od priprema do postprodukcije, a zatim i distribucije i plasmana kao kulminacije tog procesa”, otpočinje Vesna naš razgovor.
CTC: Koliko se tvoj stav prema industriji promenio u odnosu na period kada si studirala filmsku produkciju pa sve do danas kada debelo zagazila u istu?
Vesna: Otvorile su se neke nove mogućnosti finansiranja, kao i nove platforme za prikazivanje, ali je istovremeno suverena dominacija serija ograničila manevarski prostor filma na ovom polju. Te nove mogućnosti zajedno sa ograničenjima koja podrazumevaju zahtevaju pre svega veću kreativnost producenta da film za koji se bori učini vidljivim i relevantniim na svetskom tržištu. Ovo se naravno ne odnosi na holivudske blokbastere kojima je ovaj put potpuno otvoren i zagarantovan već od trenutka najave njihove produkcije.
Kako se i sama domaća scena promenila za svo to vreme? Šta te je u tom smislu najviše iznenadilo?
Vesna: Društvene, političke i kulturne prilike se menjaju, pa neminovno i filmovi koji u njima nastaju. Divno osveženje su filmovi mladih autora koji se najčešće odlučuju da o širim društvenim okolnostima govore na indirektan način, prevodeći ih na polje intimnog iskustva svojih likova. Neposrednost i nepretencioznost vizuelnog, narativnog, pa i glumačkog stila, ključ je njihove iskrenosti koja vraća filmsku umetnost njenoj pravoj suštini.
Koje ostvarenje iz tvog producentskog perioda ti je bilo najizazovnije, a na kojem setu ti je najviše prijalo da radiš?
Vesna: Na fakultetu su nas uvek učili da je najteže raditi na studentskim filmovima sa maltene nepostojećim budžetom, nego raditi u profesionalnim uslovima. Ako se izborimo sa njima, posle će nam sve izgledati mnogo lakše. Taj filmofilski entuzijazam i osećaj da su nam sva vrata otvorena vodili su nas kroz sve teškoće studentskih snimanja, pa čak i do nagrada koje su dodatno davale alibi tom poletu. Ta snimanja pamtiću ipak kao najzabavnija. Pravi problemi su došli tek kasnije.
Možeš li da kažeš nešto o tvojoj akademskoj karijeri? Kako ti se sviđa da budeš iza katedre?
Vesna: Nema ništa lepše nego kad svoju strast prema nečemu možete da podelite sa drugima. Razmene mišljenja i diskusije u koje ulazim sa njima za mene su inspiracija koju kasnije prenosim i na pisanje o ovoj umetnosti, a nadam se da bar upola toliko deluju inspirativno na njih i njihovo čitanje filmske slike.
U poslednjih nekoliko godina VFX industrija je kod nas doživela svojvrsni bum, kako ti gledaš na to? Koje su prednosti, a gde su najveći izazovi ove situacije?
Vesna: Prednosti su svakako to što sada više nema ograničenja našoj mašti. Možete se potpuno približiti vidljivoj realnosti, ali i učiniti realnim živopisne svetove fantastike. Da li ćete u tome uspeti zavisi isključivo od vremena i novca koje ćete u taj poduhvat uložiti, jer vam tehnologija već dozvoljava sve što poželite.
Naša zemlja je oduvek bila privlačna lokacija za strane produkcije. Posebno se američki film uvek oslanjao na svoje “odbegle” produkcije koje čine preko trećine njihove godišnje filmske proizvodnje. Bilo je samo pitanje vremena kada će se strani producenti osloniti i na naše VFX resurse, a sa svakim novim velikim projektom, znanje, kao i ambicije, naših artista neminovno rastu, čineći ih konkurentnim na globalnom tržištu.
Koliko su ti poznavanje teorije filma i tvoja istraživanja pomogla da se prilagodiš okruženju u postprodukciji?
Vesna: Ne mnogo. Teorija i praksa nemaju često mnogo veze, posebno kada se bavite analizom filma iz ugla filozofije i estetike, a u praksi dolazite u dodir sa projektima pretežno komercijalnog karaktera.
Kako ti se uopšte dopada rad u postu nakon silnog vremena provedenog “sa druge strane” u samoj produkciji? Koji su ti glavni izazovi kao koordinatorki?
Vesna: Postprodukcija je samo jedna faza nastanka filma, a vizuelni efekti samo jedan njen segment. U tom smislu mi je izazov da uronim u taj mikrosvet i vidim kako nastaje to vezivno tkivo live action slike i njenog izmaštanog pandana.
Možeš li da nam istakneš nekoliko bitnih osobina, odnosno veština koje koordinator ili producent u postprodukciji treba da ima?
Vesna: Mislim da je timski duh nešto što svakako olakšava posao sektora produkcije tokom rada na projektu. Mnogo je međuzavisnih koraka, pa zajednički rad artista, dobra međusobna komunikacija i solidarnost, postaju često faktori koji odlučuju koliko efikasno će se do željenih rezultata doći. Podsticanje tog timskog rada vidim kao glavni zadatak koordinatora.
Koji su najveći izazovi rada u studiju kakav je Crater čiji kolektiv čine dominatno umetnici?
Vesna: Imam iskreno divljenje prema ljudima koji stvaraju umetnost, a ova pozicija mi dozvoljava da budem blizak svedok tog procesa. Ipak pomiriti zahteve, ambicije i neizbežne rokove često je nezahvalan zadatak i podrazumeva da i oni imaju razumevanja prema meni. Mislim da je međusobno poštovanje ključ naše dobre saradnje.
Najdraži projekat na kojem si radila u Crateru?
Vesna: To je bez dileme Marvelova serija “Moon Knight”. Moj prvi film posle završenih studija bio je američki, jer ne postoji bolji način da učite produkciju od toga da postanete deo najjače u svetu. Marvel je za mene bio to isto, samo u domenu postprodukcije – učenje od najvećih.
Sa Vesnom razgovarala Branka Malenica
