Zašto je feedback ključan za tvoju karijeru

Koncept pružanja i davanja povratnih informacija, odnosno “feedback”, nastao je iz oblasti kibernetike i odnosi se na proces gde se informacija “vraća na početak” kako bi se modifikovalo određeno ponašanje. Ovo značenje je pojam „feedback“ zadržao i u poslovnom okruženju, te podrazumeva povratnu informaciju koja je usmerena na ponašanje pojedinca ili tima i koja za cilj ima da unapredi to ponašanje. Iako u bukvalnom prevodu znači povratna informacija, feedback je mnogo više od toga. 

Tokom premijerne CGAcademy: Portfolio Reviews sesije, Marija Mitić, Learning & Development Specialist iz studija Mad Head Games je istakla:

„Postoji pozitivan, korektivan i nikakav feedback. Pored feedbacka koji ti daju vetar u leđa (pozitivni), oni koji te ispravljaju (korektivni), postoji i nikakav feedback, jer kada znate šta je loše uvek možete to da popravite, za razliku od slučaja kada ne dobijete feedback i ne znate da li uopšte treba da nešto menjate ili ne.”  

Pravilan tok davanja i primanja nečijeg mišljenja o vašem radu ide otprilike ovako: vi usvojite informaciju, testirate je, ukoliko želite – prihvatite ili ispravite originalan rad na konto feedbacka i izdvojite informacije koje ste naučili iz celog procesa.

U svetu gejminga i filma, feedback kojeg se najviše plašite je onaj koji dobijate nakon objavljivanja video igre ili fima pred publiku. Tada, iako je materijal prethodno prošao kroz brojne ruke i oči, ipak strepite od njihove prve reakcije i komentara. Međutim, mnogo češća i uobičajenija rutina davanja feedbacka je među zaposlenima ili na relaciji nadređen-zaposlen. Iako Q&A timovi pregledaju video igre tako što ih testiraju i prijavljuju bagove, dok se  jedna igra ne dovede do savršenstva, uvek postoji određena strepnja od toga šta bi publika mogla da vidi. 

U okviru prve nezavisne Portfolio Review sesije,  Vladimir Kuzevski, Character Artist iz firme 3Lateral objasnio je kako ovaj proces može da funkcioniše u industriji video igara, posebno ako radite na AAA igrama i na poziciji 3D modelara:

„Recimo da kreirate 3D model lika video igre i po nekoliko sati radite na određenom delu na izrazu lica. Zbog te fokusiranosti na detalje, nekada niste u stanju da sagledate širu sliku i ne primećujete druge, možda očiglednije nedostatke na modelu. Zato, ako radite u 2D ili 3D departmanu, uvek treba da imate dva para očiju. Zbog toga i postoje timovi ili stručnjaci koji rade u istoj oblasti, jer mogu da daju konkretniji feedback o radu njihovih kolega.”

Tako dolazimo do sledećeg poglavlja u kom objašnjavamo zašto je u davanju feedbacka ključan kontekst. 

Jako je važno da obratite pažnju na kontekst kada dajete feedback. Pružite feedback samo onda kada znate kontekst i imate dobre argumente, u suprotnom ćete samo odmoći kolegi. Vladimir Janković, Art Lead u kompaniji Nordeus, istim je povodom  govorio iz uloge vođe tima – o tome koje su posledice nepoštovanja konteksta prilikom davanja povratne informacije za nečiji rad:

„Osoba koja gleda rad, možda ima referencu da vam daje povratnu informaciju u odnosu na nabolje radove na svetu. Tada ta informacija neće biti validna jer autor rada može biti na samom početku karijere. Uviđanje konteksta pomaže tome da pružite konkretan feedback na nečiji rad i time date vredne informacije, možda i ključne za njihov napredak. “

U knjizi Diskusija o dizajnu (Discussing Design), autori Adam Connor i Aaron Irizarri nude jednostavan okvir za davanje povratnih informacija za dizajnere. Međutim, ovaj metod davanja povratne informacije adaptivan je na sve kreativne industrije, a sastoji se iz nekoliko ključnih pitanja koja treba da postavite pre nego što pružite feedback..

• Pitanje 1: Šta je cilj dizajna?
• Pitanje 2: Koji su elementi dizajna povezani sa ciljem?
• Pitanje 3: Da li su ti elementi efikasni u postizanju cilja?
• Pitanje 4: Zašto ili zašto ne?

Ovaj okvir vam pomaže da se izvučete iz jednačine i uvidite u ono što ne funkcioniše. Može se primeniti i na industriju filma, samo zamenite reč dizajn sa scena. Ako nešto nije u redu sa scenom, prvo morate da shvatite zašto ta scena postoji, njen cilj. Ako ne znate cilj, nema načina da saznate da li scena radi. Zatim, projekat još više raščlanite: Koji su elementi scene i da li rade? Kada saznate cilj, trebalo bi biti prilično jednostavno da utvrdite  da li elementi rade na postizanju cilja ili ne.

U još jednoj knjizi se pominje važnost davanja povratne informacije, ali ovaj put govori se o feedbacku u svetu filma i to iz ugla kompanije Pixar. U knjizi Creativity, Inc. predsednik Pixara, Ed Catmull, otkriva posebnu grupu za feedback poznate kao „Braintrust“. 

Ova grupa nije samo odgovorna za Pixarov uspeh, već i pomaže studiju da spreči više od nekoliko katastrofa. Pixarov „Braintrust“ čini ne samo kolektiv ovog studija, nego i ljudi koji nisu direktno uključeni u projekat. Nisu emocionalno vezani za proces stvaranja, pa stoga mogu da daju najobjektivnije moguće povratne informacije.

Poenta feedbacka je da ga uvek usvojite, ali treba biti obazriv i kada ga dajete. Gotovo na svaki način, dati dobre povratne informacije je teže nego ih prihvatiti. To je disciplina – i potrebno je mnogo vremena za da bi se savladala.

Feedback je tu da pomogne timovima da ojačaju svoj dizajn, proizvode i usluge, umesto da se koristi za utvrđivanje autoriteta ili guranje agendi pod maskom “povratnih informacija”.

Odličan feedback dolazi od ljudi kojima je stalo do projekta. Iskreno govoreći, teško je popraviti nešto do čega vam nije stalo. Zato pokušajte da pronađete način da se povežete sa projektom koji kritikujete. Pronađite ono zbog čega je vama taj projekat dobar i zbog čega verujete da je koristan. Međutim, ukoliko ne osećate neku povezanost sa projektom ili sa branšom kojoj pripada, nema ništa loše u priznanju da možda niste najbolja osoba za davanje feedbacka. 

„Dobra beleška govori šta nije u redu, šta nedostaje, šta nije jasno, šta nema smisla. Dobra napomena je ponuđena, na vreme, ne prekasno za rešavanje problema. Dobra beleška ne postavlja zahteve; ne mora čak ni da uključuje predloženo rešenje … Ipak, pre svega, dobra beleška je specifična. „Grčim se od dosade“, nije dobra beleška. ” 

–  kriterijumi Pixar grupe Braintrust, za dobru belešku (odnosno, feedback)

Negativan način na koji možete da prihvatite feedback je da negirate da je kritika istinita, da se preterano opravdavate ili da niste zadržali pribrano ponašanje. Ako je povratna informacija argumentovana i predstavljena u odgovaraućem kontektu, sa pažljivo odabirom reči izgovorenih na kulturan način, treba se zahvaliti i usvojiti taj feedback u daljem radu. 

Potpuno je normalno da u svetu vizuelne umetnosti svako ima svoju percepciju stvari, zato, kada aplicirate za posao i šaljete svoj portfolio, ne ustručavajte se da tražite povratnu informaciju za svoj rad. Posebno ako su vam prethodno obećali feedback i ako mislite da možda oduzima vremena poslodavcu, to je dobra stvar, zato što pokazujete entuzijazam i da imate volju da učite.

Naredna lekcija o feedbacku zakazana je za 19. novembar u okviru sesije Portfolio Reviews koja će otvoriti drugi dan konferenije CGA Belgrade.  Tom prilikom, u virtuelnoj učionici CGAcademy, priključiće nam se iskusni 2D i 3D artisti iz vodećih studija koji se bave razvojem video igara kod nas. To su Ivana Radović (PlayrixRS), Milica Mastelica (Playstudios) i  Nenad Nešović (Nordeus). Oni će uživo ocenjivati odabrane portfolije gledalaca, a svoj možeš prijaviti OVDE – taman da testiraš kako dobro prihvataš feedback!