Maya ili Blender: Ko će vam više pomoći u karijeri
Tokom protekle decenije gledali smo kako Blender raste od besplatnog softvera za hobiste do alata dovoljno kompleksnog da se takmiči u rangu sa dugogodišnjim industrijskim standardima. No, pitamo se da li je dostigao dovoljni nivo kompleksnosti i sposobnosti da bude integrisan u sisteme rada u profesionalnim studijima ili još uvek nije spreman za to?
Blender je kao švajcarski nož među 3D softverima. Pri otvaranju svake scene, od početne primitivne kocke možemo doći do kompletno isteksturisanog okruženja sa sve sistemama čestica prašine, vode, vatre. Isto važi i kada umesto vizualizacije okruženja radite 3D karaktere. Ovde možete digitalno izvajati 3D karakter i upotpuniti ga simulacijom kose i odeće, te mu dodati virtuelni skelet spreman za poziranje i animiranje. Osvetljenje, vizualizacija, kompoziting? Blender može sve.
Nasuprot ovime, industrijski gigant kao što je Autodesk Maya ne pokušava da preuzme sve uloge i odgovornosti, već cilja da bude najbolji u onome za šta je već korišćen i hvaljen godinama – modelovanje i animacija. On je građen kao deo slagalice sa ciljem da se što bolje uklopi u industrijski pajplajn u kojem se, pored njega, nalaze i drugi vrhunski softveri koji pokrivaju ostale oblasti (ZBrush za digitalno vajanje, Substance Painter za teksturisanje, Nuke za digitalni kompoziting, Autodesk Arnold za osvetljenje i materijalizaciju, Marvelous Designer za simulaciju tkanine, Marmoset Toolbag za render i vizualizaciju itd.) Ovi softveri su specijano razvijeni za svoje posebne uloge i smatrani su za najbolje od najboljih – nezamenjivi, baš kao i Maya.
Maya ili Blender - koga je lakše inkorporirati u studijski pajplajn?
To nas vodi do sledećeg pitanja, a to je da li se najbolji rezultati dobijaju isključivo kombinacijom pomenutih sofvera ili je Blender sve što je potrebno? Odgovor je i da i ne. Poboljšanje kvaliteta rezultata jeste dobijeno primenom ovih softvera, što i jeste jedan od razloga zašto je velikim studijima i produkcijama isplativo ulagati u njih. Ali, ako ste hobista koji radi u Blenderu i očekujete da će rezultati odjednom biti bolji kad pređete u okruženje koje vam pruža Maya, verovatnoća je da treba da naoštrite svoje veštine, ne da menjate radno okruženje. Na kraju dana, tehnike su ono što je cilj savladati, ne alat. Vežba, upornost, strpljenje i pomoć zajednice i mentora je ono što dovodi do upečatljivog i vidljivog napretka u kvalitetu rada.
Blender jeste fantastičan alat i ima razloga zašto ga sve više i više ljudi koristi, ali na pitanja o tome koji je od ova dva softvera bolji i da li će Maya ostati na tronu ne možemo da odgovorimo ako posmatramo isključivo funkcije unutar ovih alata. Da bismo shvatili u čemu leže prave vrednosti i čari softvera kakav je Maya treba se odaljiti i sagledati širu sliku.
Ako želite da uđete u kreativnu industriju, sticanje veština u Autodeskovim i drugim softverima je neizbežno. Maya je industrijski standard već dugi niz godina i implementirana je u pajplajnove većine studija, što je razlog zašto se i na našem kursu izučava na esencijalnom kursu za 3D početnike.
Kako ova polemika izgleda iz ugla developera
Iako su Blender i Autodesk Maya naizgled veoma slični, istina je da ne ispunjavaju istu ulogu. Odnosno, developeri iza ovih softvera ne teže ka istom cilju dok ih razvijaju.
Mnoge softverske kompanije imaju svoje grupe inženjera koji su zaposleni da programiraju specifične alate i funkcije potrebne za određen studio i projekat. Na primer, Maya kod Pixara izgleda potpuno neprepoznatljivo naspram one koju koristi ILM. Veliki budžet i dve decenije su utrošene u kreiranje i usavršavanje ovog softvera da da bi se što bolje uklopio u potrebe određenog studija, te se studijima ne isplati da ga samo odjednom zamene.
Sa druge strane, najveća prednost Blendera jeste činjenica da je softver besplatan. Za mlade indie studije i početnike cena igra ogromnu ulogu, i imati alat koji može da obavi sve korake u pajplajnu u apsolutno zadovoljavajućem kvalitetu je korisno i efikasno. Takođe vredno napomene je zajednica koja podržava Blender. Mnoštvo besplatnih resursa je na raspolaganju, kao i forumi puni ljudi spremnih da pomognu kako god mogu, ne bi li nastavili da šire duh, vrednosti i cilj Blendera – a to je da uvede što više ljudi u 3D.
Mada, dok je većina korisnika preokupirana ovom “večitom dilemom”, samo su neki svesni direktnog uticaja koji je Blender izvršio na Autodesk Maya i druge softvere. Blenderov uspeh i uticaj u 3D industriji je ne samo impresivan, nego značajan za razvoj drugih softverskih paketa. Kompanije su se trgle i zagrejale stolicu u cilju da još više poboljšaju svoje alate kako bi ubedili korisnike da treba da ih zadrže. Koji god stav imali prema ova dva softvera, ne možemo poreći činjenicu da rezultat ove polemike ipak onaj koji artistima apsolutno ide u korist, a to je poboljšanje alata koje svakodnevno upotrebljavamo.
Na kraju - vi sami birate svoj karijeni put
Ko želi da postane profesionalac u industriji treba da nauči i alate koje koriste iskusni artisti (i koji lako prelaze iz jednog alata u drugi ako kompanija ili projekat to zahtevaju). Bez softvera kakav je Maya i pratećih industrijskih standarda je teško, ako ne i nemoguće razviti karijeru u oblastima kao što su Character i Environment Design za potrebe filmova i video igara, što se može videti i po obrazovnim profilima iz naše ponude, budući da su isti kreirani po aktuelnim potrebama tržišta. Ako neki projekat treba da se kompletira brzo i jeftino, Blender je idealan izbor.
Na kraju dana, najbolji alat je onaj koji umetnik ili umetnica najbolje poznaju. Nije bitna olovka, nego ko je drži. Zato bi svim budućim profesionalcima, usavršavanje artističkih veština trebalo da bude najveći fokus.
Autor: Lorena Ignjatović Ivanović